Jinka Šonibare (Yinka Shonibare) je još jedan savremeni umetnik koji u svom umetničkom izrazu koristi elemente kostima i tekstila. Rođen je 1962. u Londonu, ali se u trećoj godini sa roditejima seli u Nigeriju, zemlju njihovog porekla. U Lodon se vraća u šesnaestoj godini kako bi završio srednju školu i upisao studije umetnosti. Živi i radi u Londonu.
Osnovni materijal za njegove radove su „afričke“ tkanine živih boja koje Šonibare sam kupuje na Brikston marketu u Londonu (ove tkanine su poznate pod nazivom „Dutch Wax“).
“Ali ove tkanine nisu prave afričke, kako ljudi misle,“ kaže Šonibare. „One su i same proizvod mešanja različitih kultura. Upravo je varljivost tog njihovog naziva ono što me privlači. Tako ja doživljavam kulturu – to je veštačka tvorevina.“ Danas su najveći izvoznici „afričkih“ tkanina Mančester i „Vlisco“ iz Hemonda u Holandiji.
U svojim delima Šonibare često re-kreira poznate slike iz istorije umetnosti, koristeći lutke bez glave u odeći od „afričkih“ tkanina umesto originalne odeće. Takvi su „Gospodin i Gospođa Endrjus bez glave“ (po Gejnsborou), „Velečasni na ledu“ (po slici koja se pripisuje Rejburnu) i „Ljuljaška“ (po poznatoj Fragonarovoj slici). Dodatni detalj na „Ljuljašci“ je logo kuće „Šanel“, koji se nalazi na korišćenoj tkanini, iako tkanina, očigledno, nije prpoizvod te kuće.
Šonibare, takođe, koristi fotografiju i video, na kojima rekonstruiše poznate britanske slike ili scene iz literature. Primeri ovakvih radova su „Dnevnik viktorijanskog dendija“ (1998) i „Dorijan Grej“ (2001).
Dorian Gray
Šonibare je izlagao na Venecijanskom Bijenalu i u najpoznatijim svetskim galerijama. Nominovan je za Tarnerovu nagradu i 2004. odlikovan ordenom Britanske Imperije.
Tekst delimično preuzet sa http://en.wikipedia.org/wiki/Yinka_Shonibare.
Slike preuzete sa http://www.yinkashonibarembe.com/sculpture.html i http://africa.si.edu/exhibits/shonibare/artworks.html.
Moda nekad i sad 
