Direktorijum

Portret Madam de Verninac, starije sestre Ežena Delakroa, 1798-99.

Period direktorijuma u Francuskoj traje kratko, od 1795. do 1800. godine i predstavlja uvod u novi stil, koji će pratiti antičke uzore.

Muški kostim

Osnovne forme muškog kaputa u ovom periodu su, i dalje, redengot i frak, a glavna karakteristika je podignut struk. Redengot je nešto kraći nego u prethodnom periodu i ima jednoredo kopčanje. Frak je ravno sečen napred, u visini struka, sa jednoredim kpčanjem, ili sečen ukoso sa kopčanjem visoko na grudima. Omiljeni su kaputi duplog kopčanja.  Ispod kaputa se nosio prsluk, žile, a ponekad su nošena i 2-3 prsluka istovremeno. Kragne košulje su bile visoke, omotane maramama. Pantalone su duge, od žerseja, ili uske i pripijene do ispod kolena. Ispod pantalona su nošene bele ili dezenirane čarape. Napolju su nošene čizme do pola lista, koso sečene u gornjem delu, a u zatvorenom meke, crne kožne cipele, nalik na današnje baletanke, ukrašene srebrnom šnalom ili mašnicom.   Što se frizure tiče, opšti utisak je prostudirani nered. Nose se bikorn (dvorogi) šeširi i cilindri.

Ženski kostim

U ženskom kostimu je očigledan antički uticaj, a na modu posebno utiču ugledne dame tog vremena, gospođa Rekmije, gospođa Talien i buduća carica, Žozefina de Boarne.

1796.

Haljine su duge, od laganih tkanina (najčešće od muslina) pastelnih boja, sa strukom podignutim visoko ispod grudi. Dekolte je dubok, ovalan, a rukavi su najčešće kratki, puf. U večernjim i svečanim prilikama se nose haljine koje se pozadi produžavaju u šlep. Haljine su, obično, dopunjene dugim rukavicama, koje dopiru do polovine mišica. Preko haljina se najčešće nose kratki spenser kaputići, ali i duži, pelis kaputi.

Dama u spenser kaputiću, 1798.

Cipele su plitke, ravne i otvorene, poput muških, ili nose sandale grčkog tipa. Frizure su inspirisane grčkim i sastoje se od slapova uvojaka prihvaćenih trakama. Ipak, uzor nije dostignut, jer kosa, uglavnom, neuredno pada na ramena. Još uvek se nosi i frizura «žrtva».

Žozefina Bonaparte de Boarne, Andrea Apiani, 1796.

Preko dana se nose bone šeširi, a uveče turbani. Često se u kosu ili na turban stavljaju pera kao ukras.

Posebnu sliku o modi ovog perioda daju enkroabli i mervejeze („neverovatni“ i „predivne“), koji su nakon perioda Robespjerovog Terora preplavili ulice Pariza. Oni javno nazdravljaju monarhiji i rugaju se novoj buržoaziji, smatrajući Republiku i demokratiju tiranijom mediokriteta. Enkrojabli nose čakšire do ispod kolena i frakove ekstremno širokih revera. Kravata, omotana oko kragne košulje je često pokrivala čitavu bradu. Omiljena frizura je „žrtva“, sa kosom koja napred pada preko ušiju, a pozadi je kratko podšišana. Nose velike dvoroge šešire, naočare na dršci, i čvornovati štap za šetnju.

Dva enkrojabla se pozdravljaju u prolazu, 1796.

Mervejeze nose ekstremno lagane i providne haljine, ugledajući se na klasičan grčki i rimski stil, dopunjene šalovima obrubljenim antičkiim motivima. Haljine su bile toliko providne, da su se iz pristojnosti ispod njih nosili trikoi i čarape boje kože. Često su nošene vlažne, kako bi nabori lepše padali. Madam Talien je ostala upamćena po svojoj pojavi u pariskoj operi u potpuno providnoj haljini od bele svile, bez rukava i bez postave.

Satirični prikaz mode: grupa moderno obučenih žena i muškaraca na ulici, prikazuje promene u stilu od starog režima 1789, krajnje levo, do 1801, krajnje desno.

Omiljene frizure su à la grecque (po uzoru na grčke) – uvojci pričvršćeni trakama, i žrtva. Na glavi se nose bone šeširi velikih oboda, a na nogama zlatne sandale.

Mervejeza sa frizurom „žrtva“

Više o enkrojablima i mervejezama u članku „Ko kaže da su naši preci bili umereni“.