Romantizam

Brulloff Karl (1799 – 1852)
Portrait of G. N. and V. A. Olenin (1827)

Romantizam je pravac u umetnosti koji nastaje krajem XVIII veka (pre svega u Nemačkoj), ali svoj vrhunac dostiže u periodu od 1820-1850. godine. Javlja se u književnosti, muzici, likovnim umetnostima i pozorištu. U dekorativnim umetnostima se ovaj stil u Nemačkoj sreće i pod nazivom Bidermajer. (Više o karakteristilama stila i njegovim predstavnicima kod nas i u svetu ovde).

Muški kostim

U muškom kostimu se ponovo javlja anglomanija. U to vreme su najelegantnijima smatrani engleski dendiji. 1825. Šatobrijan (francuski pisac i pomodar) opisuje kako treba da izgleda moderan mladić: «On treba da na prvi pogled izgleda bolesno… treba da ima nešto nehajno u pojavi, ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja; uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i misteriju postojanja…»

U osnovnim linijama produžava se moda iz ranijeg perioda, ali sa jako naglašenim strukom i kukovima, kao kod žena. Nose se tamni kaputi sa jednoredim kopčanjem, ali su prsluci i pantalone mogli biti jarkih boja. Ramena su širena pomoću naramenica, a struk je bio izuzetno sužen steznikom ili šniranjem prsluka na leđima. Širina i zaobljenost kukova je postizana zasebnim krojenjem peševa kaputa i njihovim nabiranjem na kukovima.

Gornja odeća varira u zavisnosti od doba dana. Frakovi se i dalje nose, ali ih u dnevnoj odeći zamenuju kaputi sa izrazito širokim peševima, dugim do kolena, često sa kratkom pelerinom na ramenima – šinjel kaputi. Ova vrta kaputa će zameniti redngot, koji ostaje u upotrebi samo kao odeća kočijaša i putnika.

Grupa danskih slikara u Rimu, 1837. Frakovi, pantalone (neke zategnute trakom ispod stopala, cilindri i tamne kravate su karakteristični za ovaj period.

Prsluci se i dalje nose, a pantalone dobijaju dobro ukrojen oblik. Nabrane su na kukovima i zatežu se kožnom trakom ispod đona cipela. Najčešće su sive. Sredinom veka, umesto preklopa, pojavljuje se šlic današnjeg izgleda.

Preko dana se nose karirani i prugasti dezeni, a za večernje prilike crno. Preko odeće za veče se  obično nosi crni ogrtač (pelerina) sa postavom u kontrastnoj boji (često crvenom). Uz crni frak se nosi beli prsluk i bela kravata. Tamne, ukrućene kravate zamenjuju se raznim maramama koje se obavijaju oko vrata. One su bile i najbitniji detalj muške odeće. Priča se da je sud o muškarcu donošen na osnovu toga kako je vezao svoju kravatu

Od 1840. izlazi iz mode utegnut struk.

I dalje se nose cipele sa gamašnama, ali se pojavljuju i kratke čizmice na šniranje ili sa elastičnim bočnim stranama.

Frizure su nešto urednije nego u prethodnom periodu. U modu ulaze razdeljci, po sredini ili sa strane, kao i zulufi i tanki brkovi. Cilindar je jedini tip šešira. U modu ponovo ulaze rukavice. Ostali detalji su štap i naočare na dršci sa jednim staklom.

Ženski kostim

  

Tokom dvadesetih godina XIX veka struk se spušta od ispod grudi, gde je bio tokom ampira, na svoje prirodno mesto (ili par centimetara iznad). U modu se vraća korset, koji nose i devojčice. Suknja se proširuje, prvo redovima volana, a kasnije brojnim štirkanim i štepovima ojačanim podsuknjama. Nosilo se i do deset podsuknji. Haljine su do gležnjeva, a ispod ruba suknje često izviruje čipka podsuknje. Dekoltei su i dalje veliki i marama ponovo dobija ulogu njegovog pokrivanja. Grudnjak haljine usko prianja uz korset. Bio je oborenih ramena, sa kopčanjem na leđima, a struk je naglašen širokim kaišem sa velikom šnalom. Širina suknje se naglašava našivanjem horizontalnih dezeniranih traka pri dnu. U početku se nose kratki puf rukavi, a zatim se oni produžavaju u formu «ovčjeg buta» (jako široki i nabrani iznad lakta, i uski ispod njega). Preko haljina se i dalje nose spenser i pelis. Pelis sada ima rukave «ovčji but» i jedan ili više kepova na ramenima, kao muški redengot.

   

Posle 1840. dolazi do preokreta. Žene izgledaju skromnije, zakopčane do grla. Širina rukava na ramenima se smanjuje, suknje se produžavaju do poda i nose se bone kape vezane ispod brade. Boje su tamnije.

Omiljena obuća su cipele ili čizmice do gležnjeva.

Kosa se deli po sredini i glatko začešljava na vrhu glave, s nizom visećih lokni sa strane. Na temenu je punđa u obliku petlje, koje oko 1830. dostiže apsurdne visine, ojačava se žicom i učvršćuje ukrasnim iglama, a dekoriše perjem, cvećem i trakama. Do 1835. punđa se spušta na potiljak, ima formu smotane platenice, a uši su pokrivene omčama od kose.

  

Šeširi prate formu frizure i odeće. Uz veliki dekolte se nose šeširi širokih oboda.

Žene se više ne šminkaju i postaje moderno bledilo.

Omiljeni detalji su rukavice, lepeze, suncobrani i mufovi. Tašne se prave u svim mogućim oblicima. Od nakita, tu su viseće minđuše, broševi, narukvice, ali i dekorativni satovi sa lancem na struku.

Narukvica (zlato, hrizofraz, dijamanti i rubini)
V&A Museum

Slike korišćene u članku preuzete sa Vikipedije (osim poslednje slike – http://collections.vam.ac.uk/item/O115225/bracelet/).

Više slika iz perioda na http://pinterest.com/marinasct/romantizam/.