Egipatski kostim

Egipat je pustinjska zemlja, smeštena na severoistoku Afrike. Egipćani su nastanjivali, uglavnom, dolinu Nila, gde su stvorili civilizaciju koja je trajala 4000 godina. U IV milenijumu pre nove ere teritorija je bila podeljena na dva kraljevstva: Gornji i Donji Egipat. Kada je Jug (Gornji Egipat) pokorio Sever, ujedinjeni su u jednu državu i od tada imaju jednog vladara – faraona. Tokom sledećih tri hiljade godina Egipat prolazi kroz periode koje nazivamo Staro Carstvo, Srednje Carstvo i Novo Carstvo. Egipćani su imali mnogobožačku religiju i verovali su u zagrobni život. Zbog toga su balsamovali tela pokojnika i polagali ih u velelepne grobnice, zajedno sa skupocenim pokućstvom i predmetima iz svakodnevnog života. Zahvaljujući toploj i suvoj klimi očuvani su i komadi odeće i obuće.

Odeća Egipćana vekovima je ostala nepromenjena. Oni su bili majstori u prerađivanju lana, koji je uzgajan na poljima oko Nila. Njihove tkanine su bile često transparentne i veoma fine (jedna od tkanina pronađenih u Tutankamonovoj grobnici ima preko sto niti potke u jednom centimetru ). S obzirom na toplu klimu, odeća nije imala ulogu zaštite, već ukrasa tela. Visoki staleži su nosili prozračne tkanine, a niži nešto punije i grublje. Tkanina je često bila plisirana.

6415a19d1543eaa2dddf2f76156e48d4

Egipćani su beloj boji pripisivali sveti karakter i smatrali su da nošenjem bele odeće najbolje pokazuju svoju nadmoć nad šareno odevenim azijskim narodima. Ukrasi su bili vezeni bojenim koncem. Kod širokih slojeva glavna karakteristika odeće je jednostavnost oblika. Najveća raskoš u odevanju je vladala u vreme Novog Carstva.

Egipatski kostim oba pola je bio ekstremno oskudan, a deca i robovi su u početku dinastičkog perioda išli potpuno nagi.

Najstarija muška odeća je nabedrenik ili šenti. To je bila traka od platna, omotana oko bedara, sa jednim krajem zadenutim u struku i drugim puštenim da slobodno pada sa prednje strane. Nosile su ga sve klase, ali je faraonski bio od finijeg platna i često plisiran. Dužina nabedrenika i njihov broj (jer su se mogli nositi jedan preko drugog) su označavali društveni položaj. Dugački nabedrenik od pazuha do gležnjeva  zvao se sindon. Nosio se preko dva kraća nabedrenika i sreće se samo kod bogatih ljudi.

Tokom vladavine Tutmozisa IV (1425-1405. p.n.e.) šenti je zamenjen suknjom, koju je u struku pridržavao ukrasni kaiš sa klinastom, ukrašenom keceljom. U isto vreme se pojavila i tunika kratkih rukava, čija dužina varira od kolena do gležnjeva. Faraoni nose potpuno providnu tuniku, a trgovci i srednja klasa puniju, neprozirnu.

ed41a67138324c0a9eda6adf224984f5     b249316b244b021c1cc95b1420e2f7b6

Ženski kostim je, kao i muški, bio naglašeno oskudan, sa tendencijom da obavije telo, a ne da ga sakrije. Robinje i igračice su najčešće bile nage ili u suknjama na preklop. Žene visokog roda nose dugu haljinu – kalaziris. Kalaziris je najčešće bio od fino nabrane, providne lanene tkanine. On je bio ravan, pripijen uz telo i mogao je biti sa ili bez rukava. Žene su ga često prosecale sa strane da im ne bi smetao pri radu.

b83e987dd360bb66c0d7cf8284a96248  70451ded97cc4f03a71299d1a0cfb690

Još jedna karakteristična forma je bila duga suknja, od ispod grudi do gležnjeva. Ova suknja se držala na ramenima pomoću dva široka tregera, nalik na današnje kecelja-haljine. Tregeri su se mogli spuštati ravno sa ramena, preko grudi, ili u «V», ostavljajući grudi otkrivene.

6d86a8651993afb19104757e55ba5e83

Obuća se sastojala od sandala ispletenih od palminog lišća ili papirusa, sa kaiševima preko risa i između prstiju (nalik na današmje japanke). Nekada su vrhovi bili toliko dugi da su morali da se zavrnu na gore, prema risu, da ne bi smetali pri hodu. Obuću nose, u početku, uglavnom velikodostojnici i bogatiji. Sveštenici nisu nosili kožne sandale zbog kulta životinja. Iz istog razloga oni nisu nosili ni vunene tkanine.

Kape koje su nošene među običnim građanima su, uglavnom, bile od tankog filca i pratile su oblik glave. Vrlo je popularan bio i klaft – marama koja se vezivala u razne shematske oblike i često je prikazana i na portretima vladara.

Frizuri je bila posvećena posebna pažnja. Prema nekim podacima, Egipćani su brijali glave zbog vrućine, ali i iz higijenskih razloga, i onda stavljali filcane kape, ponekad sa ofarbanim vunenim uvojcima. Žene nose dugu kosu, često sa šiškama. Površina kose je često bila pokrivena tankim pletenicama ili ukrašena perlicama nanizanim na pramenje kose. Žene visokog roda nosile su debele pramenove ispred ušiju, kao oznaku staleža. Često su princeze koje su po poreklu bile iznad svojih muževa nosile veštačku bradu.

bf563ffb63f2f8721ff5399d140e77c6      e6d9682fbcdcdca3401e9b78babf65ff

Nakit je bio veoma omiljen kod Egipćana: ukosnice, češljevi, prstenje, naušnice, razne vrste narukvica… Najčešći motiv ukrasa su bili skarabej i lotosov cvet. Raskošne okovratnike, koje često viđamo na crtežima i skulpturama, u početku su smeli da nose samo pripadnici visokih slojeva, a u Novom Carstvu su u opštoj upotrebi, čak se po zakonu Egipćanin nije smeo sahraniti bez okovratnika. Okovratnik je bio sastavljen od perli, komada stakla i poludragog kamenja. Odeća i nakit su ukrašavani simboličnim znacima: krst sa alkom (ankh) . simbol života, krug sa rogovima – simbol sveta i mesečevih mena itd.

5139c9019d2020fa856433ce9b7228aed2ea09dda5e9bc1f1780d9b3d402cdf7

dc30579835a2183a16c00ad805d3267f      e5135702d66649a79a46db93005d9b9a

Šminka je jaka i karakteristična. Oči se uokviruju kajalom, koriste se senke za oči i ruž. Bojili su se nokti i kosa. Crvena boja za nokte i usta je bila rezervisana za kraljice. I muškarci se šminkaju.

Odelo faraona sastoji se od nabedrenika, ogrtača (haika) i okovratnika. Nabedrenik je bio ukrašen perlama i dragim kamenjem. Prilikom svečanosti za pojas se pričvršćivalavelika trouglasta kecelja od štirkanog platna, ukrašena zlatom i poludragim i dragim kamenjem. Kraljevski ogratač se zakopčava na grudima metalnom kopčom. Psent je kruna koja se sastojala od dve kape: spolja je crvena, manja, a unutra veća, bela, u obliku kegle. Ova kruna je nastala spajanjem kruna Gornjeg i Donjeg Egipta i simbol je ujedinjenog Egipta. Druga, plava kruna nošena je u borbi. Na prednjem delu krune, iznad čela, uzdiže se glava kobre, ureus, simbol faraonovog božanskog porekla i njegove vlasti nad životom i smrću podanika. Skiptar je bio u obliku glave šakala i završavao se dvostrukom viljuškom. Faraon je nosio veštačku bradu geometrijskog oblika.

Odelo kraljice čine bogati, ukrašeni kalaziris i haik. Osobenost njene nošnje je bio pojas koji se dvaput omotavao oko struka i padao napred u dva kraka. Kapa kraljice je, obično, u obliku jastreba ili ždrala, sastavljena od zlatnih pločica. Skiptar je bio u vidu lotosovog cveta. Kraljica kojoj je bila poverena uprava nad zemljom često je nosila veštačku bradu.

6a995168e32471170f66f4393065d1cfd999b78a648d43b543ef2048fc07b0e2

Ornamenti:

5f69c058a397e9b84544c95a1670731ae1373ddc21fa0b2da502acd4582155b3 (1)

Korišćene ilustracije iz knjige “Antički egipatki, asirski i persijki kostim” (Meri G. Hjuston i Florens S. Hornblauer), “Istorija kostima”(Braun i Šnajder) i slike kostima i ornamenata Alberta Krečmera.

Više slika na http://pinterest.com/marinasct/egipat/

One thought on “Egipatski kostim

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s