Ženski kostim
Na žensku modu posle Prvog svetskog rata bitno utiče novo mesto žene u društvu. U toku Prvog svetskog rata, muškarci su bili na frontu, a žene su preuzele njihova mesta u industriji, trgovini, školama, bolnicama i drugim institucijama. Ni posle rata one se neće odreći novoosvojene ekonomske slobode i samostalnosti i po prvi put imamo zaposlene žene koje ne pripadaju najnižem staležu. Tokom ovog perioda moda se, takođe, prilagođava Le Korbizjeovim idejama o funkcionalizmu, što doprinosi nestajanju orijentalnih utiaja.
Letnji sportski komplet, 1920.
Novi ideal žene je androgin: devojke se trude da što više liče na dečake (garson look). Kosa se šiša kratko. Grudi su ravne, a struk nestaje. Čak su nošeni sravnjivači za grudi. Linija struka se spušta na kukove, što će posebno biti karakteristično za sredinu decenije. Suknja se skraćuje, da bi se sredinom decenije, na kratko, po prvi put podigla i iznad kolena. Umesto plemstva, novi promoteri mode su flimske zvezde nemog filma, poput Meri Pikford i Luis Bruks.
1925. skunja se skraćuje do iznad kolena. Popularne su bluze i džemperi koji dopiru do kukova.
Haljine, suknje i bluze za dan su jednostavne i praktične, ravnih formi. Večernja odeća je, pak, često bogato ukrašena perlicama i šljokicama i složenijeg kroja. Ruke su najčešće otkrivene.
Glumica Alis Džojs u večernjoj haljini izvezenohj perlicama, 1926.
U novi, moderni izgled žene, mnogo su se bolje uklapale Engleskinje i Amerikanke, nego Parižanke. Mnoge pariske modne kuće su zatvorene u ovom periodu, a čak i Pol Poare jedva izlazi na kraj sa novom modom. Ali, pojavljuju se neka nova imena. To su Madam Paken i Madlen Vione, a pre svih Gabrijela Koko Šanel. Ona prva postaje svesna činjenice da u njenoj klijenteli ima žena koje rade i za njih kreira odeću pročišćenih linija, komotnu za aktivan život i sofisticiranu za društveni život. Ona je prva koja daje značaj žerseju (triko tkanina), jednostavnijem i jeftinijem materijalu od tradicionalnih. Žersej se do tada koristio samo za donji veš. Koko Šanel, takođe, uvodi u visoku modu maštoviti nakit od nedragocenih materijala – bižuteriju. Ona konačno uvodi i pantalone u žensku odeću.
.Devojke u pantalonama do ispod kolena (breeches) i sa muškim kravatama. 1924.
Kratke suknje čine čarape mnogo važnijim nego ranije. One su sada finije i tanje, od rajona, pamuka ili svile. Cipele imaju zaobljen vrh i relativno visoku potpeticu. Omiljene su one sa pređicom preko risa.
Kosa je kratka, često sa dugim šiškama. U početku se nose veliki šeširi širokih oboda, a kasnije mali, kloš šeširi. U posebnim prilikama su nošene male kape od tila ili čipke, bogato ukrašene šljokicama i perlicama.
Šminka je kompletna, a posebno se naglašavaju oči. Obrve se čupaju tanko i visoko, a na usta se stavlja ruž samo po sredini, kako bi izgledala manja.
Nosi se mnogo nakita, posebno bižuterije.
1924.
Muški kostim
Posle Prvog svetskog rata odeća je uprošćena, a njen sportski karakter, kakav je odgovarao ratu, usvojen je za mnoge prilike. Ponovo počinje da se nosi dvoredo kopčanje. Svečana odela nemaju više raniju strogost i oslobađaju se crne boje. Iz garderobe mlađeg sveta nestaju frak i smoking, a u slobodno vreme se umesto prsluka, nose pleteni puloveri sa «V» izrezom, preuzeti iz odeće za tenis.
Kosa je kratka. Za posebne prilike sa još uvek mogu nositi cilindri, ali su sve ređi. Polucilindar nestaje (osim u Britaniji) i preko dana se nosi homburg šešir, a u slobodno vreme kačket.
Sportske aktivnosti su i dalje važne i moderne i pojavljuju se i nove vrste sporta koje postaju popularne, poput skijanja.
Slike preuzete sa Google images.
Više slika kostima iz ovog perioda možete naći na http://pinterest.com/marinasct/1920-e/.
Moda nekad i sad 