Italija

Renesansa, ili preporod, je period XV i XVI veka, koji označava procvat i obnovu kulture u umetnosti. Nastaje u Italiji, u Firenci, u prvim decenijama XV veka. Nastala je kao reakcija na Srednji vek i stege koje je u tom periodu nametala Crkva. Renesansni stvaraoci se, posle prekida od skoro jednog milenijuma, vraćaju bitnim odlikama klasične umetnosti i stvaraju umetnička dela koja po značaju i kvalitetu ostaju neprevaziđena do danas.

U Italiji, uporedo sa Firencom i Venecijom, koje su tokom XV veka davale osnovni ton modi u Italiji, razvija se Rim, kao glavni politički, verski i umetnički centar.

Muška moda krajem XV veka

Između kostima XV i XVI veka vidi se bitna razlika. Pripijene, lagane forme XV veka, bile su ukrašene caknama, prorezima i raznim dodacima koji postepeno nestaju. Moda XVI veka preuzima postojeće forme, a zatim one postaju punije i masivnije. Nastaju bogati, duboki nabori, teška i šumna punoća. Izgrađuje se široka linija, naglašeni su materijali koji teško padaju ili se vuku po zemlji. Mašne, pervazi i sitni dodaci uopšte, potpuno nestaju jer postaju nepotrebni i nevidljivi na ogromnim površinama bogato dezeniranih svila i baršuna. Jak kolorit i veliki kontrasti potpuno iščezavaju, smatraju se nepristojnim i neukusnim i primerenim jedino bojnom polju. Više se ne mogu naći kombinacije boja sa grbova i zastava: plavo – crveno, žuto – zeleno, već su odnosi boja mnogo prefinjeniji i suptilniji.

Ženska moda krajem XV veka

O odeći u italijanskoj renesansi imao obilje podataka, tako da možemo da pratimo tačan razvoj po decenijama. Polovinom XVI veka počinje jak španski uticaj u Evropi, ali na tlu Italije on nije potpuno (ili na duže vreme) prihvaćen  čak ni u krajevima koje su držali Španci.

Moda krajem XVI veka

Muški kostim

Još krajem XV veka grudnjak, po uzoru na burgunski dvor, dobija širok, nabran peš, što se prenosi kao moda i u XVI vek. Vratni izrez grudnjaka otkriva nabranu, vezenu košulju od belog platna ili svile. Rukavi su nabrani samo u gornjem delu. Kada je grudnjak bez rukava ili sa visećim rukavima, vide se rukavi košulje. Čakšire su zadržale raniji oblik, uz nogu. Čest ukras na čakširama su sitni prorezi poređani u redove, koji su postavljeni belom svilom. Mladići, paževi i vojnici nose odeću bez peševa i prorezane čakšire. One su se obično pričvršćivale za grudnjak. Čarape su se pričvršćivale za pojas u struku, i dopirale su do iznad kolena ili do prepona. Krajem veka čakšire su, pod španskim uticajem, šire i postaju oble i nabrane. Brageta* je sada veća, vatirana i bogato izvezena i ukrašena.

Rafaelo – Baltazar Kastiljone, 1514.

Gornja odela su, uglavnom, široka i kratka. Ogrtači su kružni i takođe skraćeni, ukrašeni velikim reverima. Dugačko gornje odelo – cimara –  je omiljena odeća starijih ljudi ili karakteristična uniforma pojedinih službenika (senatori, sudije). Ova odela imaju duge i široke rukave, koji se mogu levkasto sužavati prema korenu šake.

Venecijanski senator i plemkinja

Za svakodnevno odelo muškarca važi da treba da bude tamne boje, a uz oružje, rat ili svečanosti pristaju svetle boje i šarenilo.

Obuća je umerenu šiljata. Cipele su često vrlo jednostavno oblikovane, sa posuvraćenim kratkim delom na risu ili oko gležnja. Čizme pripijene uz nogu izrađene su od vrlo meke kože. U Veneciji se od XI veka nose drvene natikače preko cipela.

Padova, 1583.

Kosa je sa strane visoko sečena ili slobodno pada do ramena. Puna brada i brkovi se ređe nose.

U upotrebi su razni oblici kapa. Fes, bere i šeširi sa podignutim širokim obodom su omiljeni delovi muške odeće.

Nosi se prstenje, a karakterističan nakit ovog perioda su veliki medaljoni, koje nose plemići.

Napulj, 1583.

Ženski kostim

Ženska haljina se u XVI veku sastoji od suknje, grudnjaka i rukava, koji su pričvršćeni jedan za drugi. I dalje postoji podela na gornje i donje odelo. Grudnjak ima širok, ovalan ili četvrtast izrez oko vrata, ispod koga se vidi rub nabrane košulje. Rukavi su najrazličitijeg oblika: dugi, uzani i prosečeni u laktu; poludugački i vrlo široki; viseći ili mestimično pričvršćeni trakama ili dugmadima. Španski uticaj se ogleda u pojavi ispupčene rolne na ramenu – krila.

Vitore Karpačo, Dve Venecijanke (1510)

Suknja je bila pričvršćena ispod grudi,a po zemlji se vukao dugačak šlep. Veoma retko su rukavi, grudnjak i suknja bili od istog materijala – prave se razne kombinacile. Sredinom XVI veka gornje odelo se otvara celom dužinom suknje, pri čemu se, u vidu klina, otkriva donja suknja. I dalje se nose ogratači i šaube i mogu biti sa ili bez kapuljače.

Eleonora od Toleda, Bronzino, 1550.

Bartolomeo Veneto – Portret plamkinje

Žene nose kosu puštenu niz leđa ili upletenu u pletenice od kojih formiraju razne frizure uz pomoć traka, cveća i ukrasnih mrežica – skufija. Početkom XVI veka se i dalje povremeno mogu  videti delimično obrijano čelo i očupane obrve.

Privezak za ogrlicu sa dva lica

Nose se sve vrste nakita i šminka.

Omiljeni detalj je maramica – facoleto (fazzoletto).

Tašna napravljena po pronađenom nacrtu Leonarda da Vinčija

Obuća je od fine kože, često ukrašena vezom. Kuriozitet su visoke natikače – šopan, posebno popularne u Veneciji, gde su dostizale visinu i do 60 cm. Njih su (pridržavane sa strane od sluškinja, kako ne bi pale) nosile pripadnice viših staleža, ali i kurtizane.

      

* nešto više o brageti u ovom članku.

Više slika na http://www.pinterest.com/marinasct/renesansa-italija/.