Španija

Španska moda se početkom XVI veka oslobađa mavarskih elemenata i dobija samostalni karakter. U drugoj polovini XVI veka Španija postaje ekonomska i politička sila u Evropi. Iz kolonija na novootkrivenom američkom kontinentu pristizalo je ogromno bogatstvo, što je uticalo i na lično bogaćenje stanovništva, pa i na raskošnu modu. Uprkos proglasima o ograničenju raskoši koji su se ponavljali više puta, bogati Španci teško odolevaju skupocenim materijalima protkanim zlatom. To dovodi do pojave da se vlasti na kraju odreknu sprovođenja strogih odredbi o odevanju i ostave svakom da se oblači prema svojim mogućnostima.

Kraljica Izabela

Renesansa u Španiji ne oslobađa telo, već ga ukalupljuje u krute geometrijske forme, koje vremenom evoluiraju do potpune ekscentričnosti i apsurda. Veoma jaka katolička crkva utiče na pojavu potpunog zatvaranja kostima u celoj dužini , sa nabranom štirkanom kragnom – kolirom oko vrata. Mnogi delovi kostima bivaju vatirani ili punjeni kučinom, vatom, kravljom dlakom, tako da dobijaju čvrste, oble forme. Moda španske renesanse je moda manirizma – pravca koji u umetnosti svesno odstupa od prirodnih oblika tela.

Frederiko Gonzaga (Ticijan, 1525.)

U početku stoleća, odelo plemića je svetle boje, ali u poslednjih trideset godina XVI veka oni nose odelo tamnih boja, po uzoru na Filipa II, koji zabranjuje zlatne i srebrne opšive i usvaja kao dvorsko odelo crnu nošnju, dok je ženama dopušteno da nose svetliju odeću. Iz ovog vremena potiče širom sveta poznata španska čipka, kao i «crni rad» – komadi crne svile uvijeni i prišiveni vezom na beloj površini.

Špansko plemstvo

Muški kostim

Grudnjak je pripijen uz telo, sa okovratnikom koji se penje uz vrat. Vatiran je kučinom, vatom ili tricama. Spreda dobija jedno zadebljanje koje liči na guščji trbuh – penseron. Oko vrata je nabrana, široka i okrugla kragna – kolir, koja krajem veka dobija ogromne razmere i naziva se «vodenični kamen». Slična forma pojavljuje se i na zarukavlju. Rukavi su često prorezani, a na ramenima su vatirani umeci od istog materijala kao grudnjak – „krila“. Čakšire su prosečene na trake, oble su i često vatirane. Vojnici i građani nose nešto uže i duže čakšire. Ispod njih se nose fine pletene donje čakšire. Ogrtač, kapa, je kratak i ima trouglastu kapuljaču.

Princ Karlos, 1556.

Obuća je umereno špicasta , a visoka peta je često spojena sa đonom. Cipele su obavezno prorezame i bogato ukrašene. Muškarci nose i uske, duboke čizme.

Filip II, 1590.

U Španije je zbog kolira bere nešto viši i sa užim ivicama. Ubrzo je zamenjen visokim filcanim šeširom sa uskim obodom, ukrašenim perjem. Pošto je vrat pokriven kolirom, muškarci se šišaju veoma visoko i nose špicastu bradicu i brkove.

 

Ženski kostim

Grudnjak je vatiran, bačvastog oblika i potpuno skriva grudi, a suknja je zvonasta, poduprta drvenim, a kasnije obručem od pruća ili žice– vertigadenom. Gornja suknja se proseca napred celom dužinom i otkriva donju suknju, ili se zatvara mašnama. Sredinom veka grudnjak, pod uticajem muške mode, postaje sličan guščjem trbuhu, a kolir se povećava. Rukavi su takođe vatirani i iste forme kao kod muškaraca. Šesto se sreću široki, prosečeni rukavi preko uskih i vatiranih. Nose se i krila na ramenima.

Ogrtači su dugi, ponekad kapuljača pokriva i lice, a nose se i kratke mantilje.

O obući nema mnogo podataka, pošto se nije videla (bilo je nepristojno čak i pominjati ženske noge), ali se pretpostavlja da je slična muškoj.

Katalina Mikaela od Austrije, Vojvotkinja od Savoje (1585)

Kosa se deli po sredini i podiže u punđe, pokrivene mrežicama ili kapama. Žene nose šešire slične muškim, a osim toga, glavu pokrivaju i mrežama, finim maramama i karakterističnim srcolikim kapama od čipke.

Nosi se puno nakita.

Haljina s kraja XVI veka

Više slika na http://pinterest.com/marinasct/xvi-vek-spanija/.