Luj XIV

Sin Luja XIII, Luj XIV, nazvan i Kralj Sunce, uspostavio je najjaču apsolutističku vlast u Evropi. Versaj postaje centar Evrope, uzor u odevanju i u svemu ostalom.

Nakon perioda kada u ukrašavanju odeće dominira čipka, pojavljuje se novi način ukrašavanja – trakama, mašnicama i pantljikama, koje se stavljaju svuda: na ramena, duž izreza, na čakšire, na stomak… Od 1664 zabranjeno je nošenje brokata i zlatnih širita, osim onima koji imaju kraljevsko odobrenje, a njihov broj je bio ograničen.

Razvoj kostima ovog doba deli se na tri perioda:

–          do 1661. prelazna epoha (još uvek je prisutno dosta elemenata kostima karakterističnih za stil Luj XIII)

–          1661–1670. vrhunac vladavine. Epoha raskoši pod uticajem gospođe Montespan

–          1670 – 1715. težnja ka jednostavnosti linija i strogost u izboru ornamenata.

Muški kostim

U prvom periodu ostaju u upotrebi šeširi sa perjem i levkaste čizme. Kragna – rabat – pada na grudi i vezuje se kićankom. Grudnjak je skraćen i otvoren u donjem delu, tako da se vidi košulja. Čakšire su ukrašene snopovima traka koji se sužavaju idući naniže. Završavaju se kanonima, levkastim ukrasima od finog platna ili čipke.

       

U drugom periodu rabat je veći. U dvorskom kostimu rukavi grudnjaka su kratki i ukrašeni čipkom, tako da se vide rukavi košulje, stegnuti oko lakta i u doručju. Najoriginalniji element nošnje tog perioda su čakšire u obliku suknjice – rengrav. Od 1660-1668. ukrašen je nizom pantljika u pojasu i pored kolena. Nose se i kanoni, iako se u svečenim prilikama čizme više ne nose. Bandelir optočen svilom je važan ukras. Od 1668. on se u struku pokriva pojasom, a zimi se na pojasu nosi muf. Ogrtač je prikačen na ramenima i celom širinom pada na leđa, kako bi se napred video kostim.

       

U trećem periodu pojavljuje se nova vrsta kaputa – žistokor (franc. justaucorps), koji kasnije menja ime u abi. Uzan je u struku i ima široke peševe do kolena. Rukavi su dugi i ukrašeni širokim zarukavljem. Nosi se prsnik do pola butina, a od 1678. pripijene čakšire do ispod kolena umesto rengrava.. Žistokor se kopča dugmadima, a rupice i džepove ukrašavaju brandenburzi (ukrasni gajtani). Od 1670. rabat se zamenjuje kravatom od muslina. Nose se svilene čarape, najčešće crvene, ružičaste, zelene ili bele. Čizme se nose još samo pri jahanju, lovu ili ratu, a u modi su cipele četvrtastog vrha i visoke potpetice. Cipele su bile bogato ukrašene, a na dvoru su se nosile crvene potpetice.

       

Nose se perike čiji redovi kovrdža podaju na ramena. Od 1690. one su visoke i dobijaju dva vrha, a krajem vladavine Luja XIV visina im se smanjuje i dele se na tri pramena. S obzirom da su perike dostizale težinu od 1kg, muškarci su često brijali glave. Po kući  su umesto perika nosili male turbane ili kapice (monteron) i ogrtače koji podsećaju na persijske.

    

Moderni su veliku šeširi sa nojevim perjem, čije se obodi krajem veka savijaju u formu poznatog trorogog šešira (trikorn). Ivice oboda se ukrašavaju širitima.

Štap za šetnju je nezaobilazni modni detalj.

Ženski kostim

Kostim u prvom periodu zadržava izgled iz vremena Luja XIII – grudnjaci sa peševima, široki rukavi, prorezane suknje…

       

U drugom periodu trijumfuju ukrasi od zlata, čipke, traka… Suknje su široke i mnogobrojne. Gornja se često sa strane zadizala mašnama od traka i otkrivala donju suknju od tafta koja je, u zavisnosti od socijalnog položaja, imala duži ili kraći šlep. Ispod kratkih rukava grudnjaka, vide se rukavi košulje sa redovima čipke do laktova. Grudnjak se spreda šnira, zakopčava ili vezuje mašnama. Dekolte je ovalnog ili čamac oblika.

        

U trećem periodu grudnjak je utegnut i spreda ukrašen redovima mašni koje se nazivaju stepenice. Suknja se nosi zadignuta, sa turnirom od krutog platna pozadi. Kraj gornje suknje se produžava u šlep. Donja suknja se ukrašava prorezima sa isečcima, frizovima, vezovima i čipkanim umecima. Oko 1676. suknja dobija volane od plisiranog štofa. Rukavi su uski do lakta, odakle se šire volanima od čipke. Od 1672. usvaja se moda „dezabijea“ – manje raskošan kostim.

        

Preko odeće se nose dugi, široki ogrtači sa velikim kapuljačama.

Cipele su bogato ukrašene, umereno špicaste ili zasečenog vrha, sa potpeticom od 5-6cm.

Najpoznatija je frizura „a la Fontaž“ (1675-1699). Činila ju je nonšalantna punđa na temenu, sa uvojcima koji uokviruju lice. Kapica a la Fontaž obuhvata punđu i sastoji se od redova čipke i traka ojačanih žicom. Frizure često pokriva i ešarpa od tafta.

        

Šminka je i dalje jaka, a hit su veštački mladeži (mušice), koje se lepe ili iscrtavaju po licu. mogli su biti čak i u obliku srca, zvezde ili polumeseca…

Nosi se kompletan nakit, a omiljeni detalji su lepeze, ogledalca, pomanderi, rukavice, a zimi mufovi.

      

Zanimljivosti:

Kako bi sprečio političku aktivnost plemstva, Luj XIV je ustanovio razrađeni sistem ponašanja i odevanja. Plemstvo bilo toliko zauzeto uvežbavanjem složenih pravila etikecije, da nisu imali vremna za planiranje zavera. Više vremena su provodili na dvoru, uvežbavajući nove plesne korake ili proučavajući najnoviju odeću, nego kod kuće. Odsustvo sa dvora je bilo kažnjivo. U Versaju je obično boravilo oko 1000 plemića, sa oko 4000 njihovih slugu, zajedno sa 5000 ličnig slugu Luja XIV i 9000 njegovih vojnika.

Neka od pravila su bila:

1. Ljudi koji su želeli da razgovaraju sa kraljem, nisu smeli da kucaju na njegova vrata, već samo da noktom malog prsta leve ruke zagrebu po njima, dok ne dobiju dozvolu da uđu. Zbog toga su mnogi dvorani imali taj nokat duži od ostalih.

2. Dame nikada nisu držale gospodu za ruku ili istpod ruke. Osim što se to smatralo neukusnim, bilo je i nemoguće, zbog široke suknje. Umesto toga, one su polagale svoju ruku na nadlanicu ispružene ruke pratioca tokom šetnje.

3. Prilikom sedanja, gospodin bi ispružio levu nogu ispred desne, i lagano se spustio, malo zavaljen, u stolicu, držeći se za rukohvate. Za ovo je postojao poseban razlog: ako bi seo ravno, uske čakšire bi mogle da puknu po šavu.

4. Ni muškarci, ni žene nisu smeli da u društvu sede prekrštenih nogu.

5. Kada bi se gospodin n ulici mimoilazio sa poznanikom, morao je da podigne šešir visoko iznad glave, dok poznanik ne prođe.

6.Gospoda nije smela da radi ništa, osim da piše pisma, drži govore, vežba mačevanje ili ples. Iz zadovoljstva su mogi da idu u lov sa sokolovima, bave se streličarstvom, dvoranskim tenisom, ili lovom. Gospoda je, takođe, mogla da učestvuje u bitkama ili da bude u javnoj službi, plaćajući vojnike.

7. Damama odeća nije dozvoljavala da rade bilo šta osim da sede ili šetaju. One su provodile vreme u šivenju, pletenju, pisanju pisama, slikanju, pletenju čipke i pravljenju lične kozmetike i parfema.

The King is Dancing – Baroque Music & Dance – L’entrée d’Apollon –originalna muzika i koreografija iz vremena Luja XIV.

Zanimljivosti preuzete sa sajta http://splendors-versailles.org/ .

Više slika kostima na http://pinterest.com/marinasct/luj-xiv/ .

Slike preuzete sa Google images.