Minojski kostim (Krit i Mikena)

Kritsko – mikenska ili, kako se još zove, minojska civilizacija, razvila se u Egejskom moru, na ostrvu Kritu i, kasnije, na Peloponezu, u Mikeni. Smatra se da je Krit naseljen u VI milenijumu p.n.e, ali verovatno su tek u kasnom IV ili ranom III milenijumu imigranti iz Male Azije osnovali pravu civilizaciju. Oni su sobom doneli tehnologiju i smisao za organizaciju, koji su narod obučen u kožu transformisali u jednu od najprosvećenijih civilizacija antičkog sveta.

Razvoj minojske civilizacije počinje oko 3000. god.p.n.e., ali do oko 2000. god.p.n.e. nemamo nikakve evidencije o tome kako je izgledao kostim. Muškarci su, izgleda, bez obzira na rang i status, najviše voleli da idu nagi. Nosili su kaiševe sa malim platnenim keceljama ili kratke suknje. Vremenom su materijali od kojih je ova odeća pravljena bivali sve složeniji.

Ženski minojski kostim predstavlja potpuno odstupanje od svih stilova i formi viđenih u drugim civilizacijama tog doba. One su prikazane u dugim haljinama naglašenog struka, koje su se od bokova zvonasto širile.

Krajem srednjeg minojskog perioda ova civilizacija doživljava svoj procvat. Palata u Knososu, sagrađena u tom periodu, sadrži i kompletnu radionicu za predenje i tkanje.

Najuočljivija karakteristika kostima iz ovog perioda je apsolutno tehničko majstorstvo u njihovoj izradi. Druge civilizacije tog vremena oslanjaju se više na nabiranje i aranžiranje tkanine nego na sam kroj. Minojci su, pak, nosili krojenu odeću kakvu mi danas znamo.

Suknje krojem prate formu kukova, a od bedara se zvonasto šire. Stručnjaci smatraju da je to prethodnica krinoline, ojačana obručima od rogoza, drveta ili kosti. Mnoge suknje su bile pokrivene i sa po dvanaest horizontalnih karnera. Iznad suknje je nošen uzak grudnjak kratkih rukava. U većini slučajeva grudi su bile potpuno otkrivene, a grudnjak se šnirao ispod njih. Ipak, neke freske sugerišu da su grudi nekad bile pokrivene prozračnim bolerom. Uobičajeni dodatak ovoj vrsti haljina je dvostruka kecelja, koja pada spreda i pozadi, i ekstremno stegnuti kaiševi, koji su se dvaput omotavali oko struka, sa krajevima koji su padali s prednje strane suknje. Uzan struk je bio na ceni i kod žena i kod muškaraca i smatra se da su od detinjstva nosili metalne pojaseve presvučene kožom, kako bi im struk odstao što tanji.

Prvi put se srećemo sa ženama koje nose šešire. Jedan tip je u obliku prevrnute stepenaste saksije, a drugi je jednostavni bere.

Obuća se nosila isključivo van kuće. Najčešće su to bile sandale ili čizme do listova.

Minojski kostim nije ekstremno sofisticiran samo u konstrukciji, već je i dekoracija samih tkanina neprevaziđena u antičkom svetu. Ponovo smo ograničeni izvorima informacija koji su nam dostupni, tako da je nemoguće reći da li je dekoracija utkana u tkaninu, navezena ili naštampana, ali je očigledno da su minojske žene gajile jedinstvenu ljubav prema boji i raskoši tkanine. Većina dezena je geometrijska sa sklonošću za ponavljanje motiva. U drugim slučajevima su dekorativne teme uzimane iz prirode, korišćenjem cveća, riba, ptica… Takođe je nemoguće reći koju su vrstu boja koristili, ali je sa statua i freski očigledno da im je bila pristupačna široka paleta boja.Najčešće su to purpurna, crvena, plava i žuta.

Tokom XV veka pre nove ere Knosos zauzimaju Mikenci, ali umesto da osvajači nametnu svoju kulturu osvojenima, proces je bio obrnut, tako da se mikenski kostim malo razlikuje od poznog kritskog.

Ženski kostim je zadržao istu osnovnu formu, ali sa još komplikovanijim karnerima različite dubine. Dvostruka kecelja je nestala. Na osnovu vertikalne linije, koja se pojavljuje na prikazima sukanja mikenskih žena, neki stručnjaci smatraju da su suknju zamenile zvonaste pantalone, dok drugi misle da se radi o karnerima u obliku slova V. Sklonost bogato dekorisanim materijalima ostaje neumanjena.

U muškom kostimu, dvostruka kecelja od lanenog platna je, barem u slučaju ratnika, zamenjena uskim šortsem sa resama. Obuća je visoka i šnira se spreda. Nosi se i neka vrsta kožnih sandala.

Što se frizura tiče, muškarci nose duge, puštene kose, koje padaju skoro do pojasa. Ne nose bradu i brkove. Žene nose neobične horizontalne punđe iz  kojih padaju dugi pušteni pramenovi do bedara. Ukrašene su velikim brojem traka, perli i šnala.Narod nosi kape od filca, a vladar ima veću, kitnjastu kapu ukrašenu paunovim perjem.

bb264daa0a54aa9f2004bc7266c408f0

Nosi se puno nakita. Posebno je karakteristično zlatno pečatno prstenje sa izuzetno precizno ugraviranim žanr scenama.

Krićanke nose jaku i karakterističnu šminku.

Ovde opisane forme kostima opstaju sve do invazije Dorana, oko 1200. g.p.n.e., kada nestaje kritsko-mikenska civilizacija i Egej tone u vekove kulturne stagnacije.

Slike preuzete sa Google images.

Više slika na http://pinterest.com/marinasct/minojski-kostim/

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s