Francuska

U XVI veku dvor Fransoa I postaje centar kulture i umetnosti. Na jednom mestu okupljaju se najbolji naučnici, istaknuti umetnici, glumci… Razvija se domaća radinost, u južnim krajevima otvorene su radionice za proizvodnju čoje, a u Lionu svilare, koje proizvode najlepšu svilu, brokat, damast, atlas i somot. Uvodi se i usavršava izrada čipke.

Fransoa I

Moda se više puta menja pod uticajem različitih vladara i događaja. U doba Anrija II se povećava raskoš u odnosu na prethodni period, ali već polovinom veka se prihvata španski uticaj, koji se ogleda u strogim formama i tamnim bojama. Doba Anrija III, opet donosi više slobode i čudne, preterane oblike. Muškarci se u raskoši takmiče sa ženama. U tome prednjače njegovi dvorani, ljubimci i telesna straža, tzv. minjoni. Francuska nikad nije potpuno prihvatila strogi karakter španske mode i, mada su u drugoj polovini veka oblici neprirodniji, a boje umerenije, uvek se ispoljavala francuska težnja za slobodom i ležernošću.

Kostim u doba Marije Mediči

Muški kostim

Početkom veka muški kostim se sastoji od košulje, grudnjaka, donjih i gornjih čakšira i ogrtača. Košulja je nabrana učkurom oko vrata, a ponegde se javlja i jednostavna kragna, koju sredinom veka zamenjuje kolir. Grudnjak, purpoint, je u početku uzan i bez peševa, a kasnije plemići nose kratke, a građani duge peševe. Pod španskim uticajem vatiraju se grudi i trbuh (penseron), kao i rukavi, a na ramenima se pojavljuju obavezna krila. Krajem veka grudnjak se otvara oko vrata, tako da košulja sve više dolazi do izražaja.

   

Tokom veka najviše promena trpe čakšire. Na samom početku veka još uvek su mi-parti. U vreme vladavine Fransoa I postaju šire rasečene na vertikalne pruge, kroz koje se vidi postava. Tokom španskog uticaja postaju krute, vatirane, kratke i prosecane, mada u mnogo manjoj meri nego u Španiji. Krajem veka ovaj oblik biva zamenjen širim i ležernijim čakširama koje se vezuju ispod kolena. U to vreme nestaje brageta i javlja se preklopljen šlic sličan današnjem. Od 1590. godine u modu ulaze pletene donje nogavice (čarape).

    

Od gornjih odela, nose se šaube i razne vrste ogratača.

Omiljene kape su bere i španski šešir, ukrašeni nojevim perjem. Kosa je začešljana visoko unazad. Nose se šiljate brade i brkovi.

Obuća s početka veka ima proširen vrh i prorezana je, a kasnije postaje umereno špicasta. Na dvoru se nose plitke, ravne cipela sa kaišem preko risa. Čizme imaju sare do ispod kolena i završavaju se rolnom od kože.

Nakit se nosi mnogo više nego ranije. Debeli zlatni lanci su gotovo obavezan detalj muške nošnje. Bočice sa mošusom ili kamforom, ogledalca i džepni satovi su karakteristična rekvizita i muškaraca i žena.

    

Ženski kostim

Ženski kostim trpi iste promene i uticaje kao i muški, ali uvek sa pristojnom dozom ležernosti. Osnovni delovi nošnje su i dalje grudnjak, suknja i rukavi. U drugoj polovini veka špic na grudnjaku postaje sve duži i špicastiji. Košulja jedno vreme pokriva vratni izrez ili se on završava kolirom, koji u Francuskoj nije dugog veka. Umesto kolira koristi se tanka kragna od čipke i veza, koja se na leđima uspravlja u vidu lepeze. Na ramenima su često krila.

    

Omiljeni su rukavi podeljeni na više «lopti» i oni prosečeni celom dužinom.

Suknja se proseca napred kako bi se videla donja suknja.Vertigaden u početku zateže suknju u obliku zvona, a kasnije en tambour, u obliku bureta. Vertigaden se kopča na donji deo grudnjaka. Nogavice (čarape) su od somota ili svile, tesno krojene.

 

Ženska obuća je slična muškoj, a u drugoj polovini veka otmene žene nose obuću sa debelim đonom – patan.

Kosa se češlja u visinu i često se podupire žicom i dopunjuje umecima. Nose se mreže od srebrnih i zlatnih gajtana, zlatni obruči, marame, kape u obliku venca ili srca… Koristi se šminka.

Rukavice, maramica i lepeza su obavezan rekvizit moderne žene. Po hladnom vremenu se nosi muf.

Nose sve forme nakita.

Bal Anrija III (detalj), 1580.

VIše slika na http://pinterest.com/marinasct/renesansa-francuska/.