Uprkos političkim potresima širom Evrope i Amerike, devetnaesti vek je i vek velikog industrijskog razvoja, što rezultira jačanjem srednje klase. Od tada na dalje, ona je ta koja diktira modu. Sredinom veka pojavljuju se i prve modne kuće. Prva je bila modna kuća Čarlsa Frederika Vorta (on će biti tema zasebnog posta). Umesto radionica u kojima se šije haljine, tu su sada lepo namešteni saloni, sa lutkama (manekenima), na kojima su izloženi modeli, i svim spoljašnjim sjajem koji modne kuće imaju i danas.
Muša moda 1857.
Muški kostim
U muškoj modi se iz prethodnog perioda zadržavaju dve vrste kaputa: šinjel kaput, za dan, i frak, za veče. Šinjel kaput dopire do kolena i više nije sečen u struku. On ostaje, uz vrlo male promene, standardna odeće za gospodu sa obe strane Atlantika sve do I svetskog rata. U slobodno vreme on je mogao biti zamenjen žaketom – kratkim kaputom bez naglašenog struka, kakvog su do tada nosili samo dečaci i radnici. Nešto duži kaput, uzan u struku, naziva se veston. Ove četiri vrste kaputa ostaju u upotrebi tokom celog perioda, uz minimalne izmene. Prsluci se i dalje nose: dvoredi uz sportsku odeću, a jednoredi sa šal kragnom za veče. Posle 1855. vez i ukrasi se smatraju prostačkim.
Uske, vretenaste pantalone nestaju iz uputrebe, a ostaju samo ravne, kakve su u upotrebi i danas. Za razliku od današnjih pantalona, one se ne peglaju «na šav». Tokom 1850-ih još uvek su zategnute trakom ispod stopala, ali oko 1860. traka se koristi još samo u formalnim i večernjim prilikama. Čakšire do ispod kolena nose još samo kočijaši i paževi ili plemstvo u ceremonijalnim prilikama.
Zimi se za dnevne izlaske najčešće nosi gornji kaput sa štepanom postavom. On je prihvatljiv i za večernje izlaske, ali su ogrtači i dalje moderni.
Pariski kompozitori: The Circle of the Rue Royale, 1868.
Uspravne štirkane kragne košulja postepeno nestaju i, oko 1860., savijena kragna je gotovo univerzalno prihvaćena, kako sa kravatom i leptir mašnom, tako i u neformalnijim varijantama odeće. Uspravna štirkana kragna se nosi još samo uz frakove (kao i danas).
Obuća je, takođe, prethodnica današnje. Ispod pantalona su nošene kratke čizmice sa elastičnim bočnim stranama, a u 1860-im su se pojavile cipele sa zumbanim gornjim delom, brog.
Bečka moda 1862.
O frizuri se vodi više računa nego ranije. Kosa se deli po sredini ili sa strane, a pozadi pada do kragne i pokriva uši. Da bi kontrolisali ovu frizuru, muškarci koriste razne vrste ulja za kosu. Kosmatost lica doživljava novu popularnost. Ima mnogo različitih formi: zulufi, zulufi u obliku kotleta, brada sa brkovima, brada bez brkova, brkovi bez brade… sve je moderno.
Cilindar je obavezan u formalnim prilikama. Za neformalne prilike su prihvaćeni i polucilindar i kačket. Ostali detalji su: monokl, koji je evoluirao iz naočara sa drškom, štapovi za šetnju i svetle rukavice. Nakit je, osim prstenja, ograničen na praktične stvari: dugmad za manžetne, dugmad za kragne, igle za kravate i satovi na lancu.
Ženski kostim
U ženskoj modi, umesto kabastih i neudobnih podsuknji, javlja se krinolina.. Za razliku od svojih uzora, vertigadena i kotarica, krinolina je bila veliki korak ka slobodi. Tehnologija je omogućila proizvodnju ekstremno lakih, savitljivih čeličnih obuča, koji su ušivani u podsuknju. Unutar ovog laganog žičanog kaveza žena je mogla de se kreće mnogo slobodnije nego kada je bila okružena slojevima uštirkanih podsuknji. Nezgodna strana ovog dela odeće je bila u tome što se na jakom vetru izvrtao poput kišobrana. Da bi se zaštitila damska čednost, ispod krinoline su uvek nošene pantolete, čije nogavice počinju da se spajaju. Bile su, kao i u prethodnom periodu, od lana, ukrašene čipkom. Kako su suknje u početku bile iznad gležnjeva, bilo je sasvim prikladno da kraj pantoleta viri ispod suknje. Oko 1860. krinoline dostižu ogromne razmere, što izaziva iste probleme kao kotarice: prolazak kroz vrata, sedenje na sofi ili u kočiji, oblačenje i svlačenje…
U kući su nošene ravne papuče, a za izlazak čizmice do gležnjeva, koji sredinom 1860-ih dobijaju umereno visoku potpeticu.
Iznad struka ženska silueta je gotovo nepromenjena, ali su korseti sada udobniji nego ikad ranije. Grudnjak i dalje ima produžen struk, a izrezi enormno variraju. Rukavi ovčji but su nestali, a zamenili su ih uski rukavi do podlaktice ili do korena šake. Posle 1855. rukavi se ponovo šire, ali ne u ramenu, već ispod lakta. Suknje su obično bile jednostavne, a za veče su bile ukrašavane karnerima od cveća ili horizontalnim plišanim trakama. Za izlete u prirodu i bavljenje sportskim aktivnostima umesto grudnjaka nose se prve bluze (garibaldi bluze), šivene po uzoru na muške košulje.
Daleko najmodernija gornja odeća je kašmirski šal, koji je nekad posebno krojen i opremljen kragnom. Za veče su u upotrebi ogrtači, nalik na muške.
Sredinom 1850-ih punđa se spušta do korena vrata i pokriva se svilenom tkaninom, a uvojci sa ušiju nestaju.
Nevoljna mlada, Tulmuš (detalj slike)
Mladi više ne nose kape, osim za spavanje, ali one ostaju u upotrebi kod sredovečnih žena. One su jednostavne, prate konturu frizure i prave se od slame ili muslina ukrašenog čipkom. Stariji nose i turbane uz večernju garderobu. Kod mladih su i dalje u modi bone šeširi, ali se i oni prilagođavaju frizuri. Prave se od slame, pliša ili svile. Obično su sa jedne strane ukrašeni trakama ili cvećem. Do 1860. su u modi i slamni šeširi širokih oboda. Posle 1860. u modu ulaze mali, pilboks ili okrugli šeširi, koji su nošeni nagnuti nad čelo. Uz večernju odeću glava se obično pokrivala bogatim svilenim ili čipkanim maramama.
Moderni su mali suncobrani ukrašeni resama, kao i mufovi i torbice. Pojavljuju se i prvi kišobrani, ali su oni robustni, crni i namenjeni zaštiti, a ne dekoraciji.
Omiljen je filigranski nakit, kao i kopije antičkog grčkog, rimskog i etrurskog nakita, ali i keltske forme. Posle smtri princa Alberta, 1861., u Engleskoj ulazi u modu prilično morbidan nakit od upletene ljudske kose. Mehanizacija dovodi do pojave jeftinog nakita i bižuterija počinje da osvaja svet.
U ovom periodu nastaje i prva dečja odeća, koja nije kopija odeće za odrasle.
Karikatura iz 1850-ih
Pogledajte i: Viktorijanski nakit od kose.
Slike korišćene u članku preuzete sa Wikipedije.
Više slika kostima ovog perioda na http://pinterest.com/marinasct/viktorijanski-kostim/.
Moda nekad i sad 