Grčki kostim

Oko 1200. godine p.n.e. dorski osvajači prodrli su u Grčku iz Ilirije, na istočnoj obali Jadrana, i doveli do pada mikenske civilizacije. Sledeća četiri veka poznata su pod nazivom «mračno doba Grčke».

Period je počeo sa civilizacijom ljudi obučenih u zvonaste suknje i uske grudnjake, a završio se ljudima u drapiranoj odeći, sličnoj onoj u Egiptu i Mesopotamiji.

Iz škrtih informacija koje imamo o ovom periodu, čini se da su ova dva stila postojala uporedo izvesno vreme, dok drapirani kostim nije konačno prevagnuo i razvio se u kostim koji mi danas povezujemo sa Grčkom i Rimom.

    

Od VII veka p.n.e. na dalje imamo veliku količinu materijala iz koga crpemo informacije. Grci su bili među najboljim eksponentima figurativne skulpture. Nikad ranije kostim nije bio prikazan sa toliko puno pažnje i preciznosti. Statue, zajedno sa nebrojeno mnogo oslikanih posuda, daju istoričarima jedinstvenu slikanu istoriju razvoja nacije i njene mode. Ovome treba dodati neprocenjiv doprinos pisane reči. Veliki grčki istoričari, poput Herodota, dali su nam detaljne opise promena u modi i socijalnog značaja kostima i dodataka.

      

Helenska kultura pojavila se u IX veku p.n.e., cvetala u V i IV veku p.n.e., a propala 146. godine p.n.e., kada je Grčka postala rimska kolonija. Radi lakšeg proučavanja, razvoj grčkog kostima pratimo kroz četiri epohe:

 – homerov period (IX – VIII vek p.n.e.)

 – arhajski period (VIII – VI vek p.n.e.)

 – klasičan perod (V – IV vek p.n.e.)

 – helenistički period (III – I vek p.n.e.)

  

U grčkom kostimu reflektuju se sve one karakteristike grčkog sveta koje su ga činile drugačijim od dotadašnjih civilizacija: sloboda, ljubav prema lepom i racionalnom. Grci poznaju šivenje, premda je kostim drapiran. Tkanine koje se koriste su mahom vunene i lanene,a kasnije se koriste i pamuk iz Indije i svila iz Kine. Vuna i lan su nekada tkani u fine, lagane tkanine, poput gaze. Odeća često nije strogo propisana za pojedine društvene slojeve.

      

          

U prvom, homerovom, periodu pojavlju se forme odeće koje će kasnije činiti osnovne elemente grčkog kostima. To su hiton i hlena, tj. tunika i ogrtač. Kostim u ovom periodu je krut, simetričan i utegnut. Hiton je, uglavnom, bele boje, od vunene tkanine i bez mnogo nabora. Po sredini je ukrašen geometrijskim šarama. Hlena je purpurna i kopča se fibulom na grudima. Ukrašena je floralnim i geometrijskim ornamentima. Homer, u svojim epovima, pominje i tkanine protkane zlatnim i srebrnim nitima.

     

Ženski kostim takođe ima hiton, ali i druga donja odela, kao što je peplos. Razlika između hitona i peplosa je u tome što je hiton prošivan sa strane, a peplos se kopča fibulama..Odeća ovog perioda je srodna mikenskom kostimu   (utegnuta u struku) i azijskom kostimu (kruta, šablonizovana, ne previše drapirana). Žene nose i veliki ogrtač koji se u vreme nepogode prebacivao preko glave. Nosi se i veo, koji se spuštao niz leđa.

Opisi ovog kostima mogu se naći u «Ilijadi» i «Odiseji».

          

Arhajski period je period je period širenja Grčke, osnivanjem kolonija u Maloj Aziji, Južnoj Italiji i na Siciliji. Grad Milet postaje moćni privredni centar i njegovi tekstilni proizvodi osvajaju celu Grčku. Razlikuju se dve vrste kostima: jonski i dorski. Jonski sa centrom u Atini, je šiven, što je uticaj Male Azije. Dorski, sa centrom u Sparti, je spojen fibulama.U arhajskom periodu dominira dorski kostim, a od petog veka p.n.e. jonski. Po Herodotovom kazivanju, upotreba fibula je u Atini zabranjena posle jednog tragičnog događaja, kada su atinske žene, u bolu zbog pogibije svojih muževa,ubile svojim fibulama jednog vojnika koji se jedini vratio živ sa bojnog polja.

    

Muški kostim još uvek čine hiton i hlena. Hiton za svakodnevnu upotrebu je kratak, dok je onaj koji se nosi u svečanim prilikama dug i lepršav. Prikilikom jahanja, umesto hlene se nosi hlamida – ogrtač preko jednog ramena, polukružnog ili pravougaonog oblika. U ovom periodu se napušta simetrija i pojavljuje se himation – drapirani vuneni ogrtač, prebačen preko jednog ramena, obično levog, tako da su desna ruka i desno rame ostajali slobodni. Himation je bio obavezna odeća za ulicu, dok su u kući često boravili samo u hitonu.

      

Ženski kostim čini dugački hiton, obično u prirodnoj boji platna, beloj, sivoj, smeđoj, crnoj, a ponekad i ljubičastoj ili crvenoj boji. Potpasan je u struku, sa prevojem tkanine koji se spušta od ramena do struka  i naziva se apotigma. Pojas je često ukrašen perlama i šljokicama po istočnjačkom ukusu. Devojke u Sparti nose peplos koji je pričvršćen fibulama samo na ramenima i zovu ih fenomeride, tj.»one koje pokazuju kukove». Udate žene peplos zatvaraju i sa strane fibulama. Tkanina je često plisirana. Himation je od vunene tkanine pravougaonog oblika. Udate žene krajem himationa pokrivaju glavu.

 Arhajski kostim se može videti na vazama sa crnim figurama i na korama sa Akropolja.

Klasičan period je obeležila pobeda u grčko-persijskim ratovima, te je tako započeo period odbacivanja svega što podseća na Istok i akcenat je na jednostavnim oblicima.

Muški kostim i dalje ima hiton bele boje, ali se on sada zove gumnos. Himation je u raznim bojama, od vune, a za rad se nosi egzomis, koji se zakopčava na levom ramenu i potpasan je u struku. Stariji ljudi, filozofi i govornici često nose samo himation, bez hitona. Mlađi muškarci češće nose kratak hiton zakačen samo na levom ramenu, ili samo hlamidu, bez hitona.

     

Ženski kostim ovog perioda je pravo umetničko delo. Drapiranje omogućava bogatstvo oblika i mnoštvo zanimljivih nabora. Osnov drapiranja je isticanje lepote ljudskog tela. To je proces koji nekad može da traje i po nekoliko sati. Upotrebljava se mnoštvo fibula, traka i pojaseva. Hiton je uvek bio potpasan. Najčešće boje su plava, ljubičasta, žuta i crvena.

Izvori za proučavanje kostima ove epohe su monumentalne skulpture, vaze i reljefi, a posebno Panatenejski friz i Partenon.

    

Pohodi Aleksandra Makedonskog su u helenističkom periodu proširili granice grčke države i grčke kulture i omogućili prihvatanje stranih uticaja. Roba stiže iz svih krajeva tada poznatog sveta. Odeća se izrađuje od egzotičnih tkanina iz aleksandrijskih tkačnica. Osnovni oblici grčke odeće su zadržani, ali se nose i istočnjačke forme: kalaziris, kandis, basara… Bogato ukrašene tkanine se izrađuju i u samoj Grčkoj, a veština bojenja i beljenja dostiže svoj vrhunac. Grčka dekoracija je bila utkana u materijal ili naknadno izvežena. Keramika, statue i pisani materijal daju nam izvesne podatke o dekorativnim temama koje su korišćene. Mogle su biti geometrijske ili figurativne, najčešće talasi ili motiv grčkog ključa – čisti, geometrijski dezeni korišćeni za obrubljivanje tkanine, koji se sve od tada koriste kao dekorativni motiv. Ostali česti dezeni su jaja, strele i stilizovanj floralni motivi. Složenije bordure opisuju reprezentativne teme – od životinja, ptica i riba, do složenih scena bitaka. Paleta boja kojima su rađene ove bordure je, izgleda, zaista bila neograničena. Herodot pominje žutu, indigo, ljubičastu, crvenu i purpurnu na samo jednom delu odeće.

     

Obuću su antički Grci koristili samo van kuće. Po kući su hodali bosi. Krepide su bile sandale koje su se sastojale od đonova i uzica za vezivanje. Visoke čizme koje su se spreda šnirale su nosili vojnici i putnici. Ženska obuća je dekotrativnija i lepša, kao i obuća za svečane prilike.

      

Kape (pilos) su nosili samo muškarci, a šešire od slame i filca sa širokim obodom (petasos) i žene i muškarci. Muškarci su ih nosili kad su odlazili van grada, u rat ili na put, a žene prilikom izlaska u grad, kao zaštitu od sunca.

      

Vrlo važan element grčke nošnje su frizure. Muškarci su tokom helenističkog i arhajskog perioda nosili duge uvojke i brade, a od klasičnog perioda šišaju kosu, ali ne suviše krato, i briju bradu. Bradu nose još samo stariji ljudi i filozofi. Nikada ne nose samo brkove. Žene nose vrlo komplikovane frizure sa velikim brojem uvojaka – tzv. horizontalne punđe, koje su pridržavane dijademama i trakama. U modi je nisko čelo, pa ga frizura često delimično pokriva.

      

Žene koriste kompletnu šminku.

Nakit je obično od metala, ponekad ukrašen dragim  i poludragim kamenjem – razne vrste kopči, prstenova, narukvica, dijadema…

      

Slike preuzete sa google images.

Više slika na https://www.pinterest.com/marinasct/grcka/.

One thought on “Grčki kostim

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s