Kako su se nadvijali oblaci rata, tako je moda postajala sve konfuznija. Čak ni modnim dizajnerima nije bilo jasno koji će trend dominirati. Pojavili su se i pokušaji da se vrati neke vrsta krinoline i korset. I verovatno bi se žene ponovo utezale, a modna istorija bi išla sasvim drugim tokom, da nije izbio Drugi svetski rat.
Sa nemačkom okupacijom Pariza, mnoge modne kuće se zatvaraju. Šanel je zatvoren godinu dana ranije. Vort se seli u Englesku, Skjapareli u Ameriku. Ipak, više od devedeset modnih kuća je nastavilo sa prezantacijom malih kolekcija i tokom rata. Pariz je bio okupiran, a kako su najveći deo klijenata bili upravo okupatori, nije bilo pokušaja da se uštedi na vremenu ili materijalu, pa su haljine bile duge i širokih sukanja. Imale su korsete i visoke, bogato ukrašene šešire.
Ove kolekcije nisu dopirale izvan Francuske. Britanija i Amerika počinju da razvijaju sopstveni dizajn, suočavajući se pri tom sa nedostatkom materijala i njegovom racionalizacijom. Osnovni delovi ženske odeće su kostim, suknja, bluza i haljina.
Suknje su kratke, do ispod kolena i ravne ili blago zvonastog kroja. Kostimi i bluze imaju naglašena ramena sa umetnutim naramenicama. Ponestaje materijala za čarape, pa se leti nose sokne, a zimi se noge često boje i iscrtava se šav preko listova. Zbog nedostatka čarapa, sve se češće nose pantalone.
Da bi se ublažila skromnost linija, tkanine su bile vedrih boja, sa sitnim dezenom, kako bi se umanjio otpad kod krojenja.
Obuća je takođe bila podložna restrikcijama, pa su često đonovi bili od automobilskih guma ili drveta, a forma nalik na muške cipele.
Kosa je uvijena ili urolana, dužine do ramena, a na gavi se često nose šeširi i turbani.
Neposredno po završetku rata i Britanija i Amerika su se nadale da će nastaviti da diktiraju svetsku modu, ali u tome nisu uspeli. Pariski kreatori napuštaju neprimerenu ekstravaganciju ratnih godina i vraćaju se jednostavnijem izgledu, ali znaju da treba nečim privući i povratiti kupce, naročito one preko okeana.
Najeminentniji pariski kreatori tog doba su Balmen. Balensjaga i Dior. Kristijan Dior konačno uspeva da vrati Pariz u centar modnog sveta 1947. svojom prvom nezavisnom kolekcijom, Korol, koja je od novinara odmah nazvana New Look i kao takva upamćena do danas. Meka i oborena ramena. Postavljaju grudi u prvi plan. Struk je jako utegnut, a kukovi vatirani. Tako utegnut struk vraća u upotrebu neku vrstu korseta, ali mnogo udobnijeg i mekšeg od ranijih (mider). Suknja je bila izuzetno široka i duga do gležnjeva. Za neke od sukanja je bilo potrebno i 15m tkanine.
Ova kolekcija je naišla na oprečne reakcije: jedni su je smatrali simbolom nade u bolju budućnost, a drugi bezočnim rasipanjem tkanina, kojih još nije bilo dovoljno. Bez obzira na sve, ova linija će dominirati sve do 1954. godine.
Više slika na http://pinterest.com/marinasct/1940-e/.
Moda nekad i sad 