Edvardijanska moda

Period od 1900. do izbijanja Prvog svetskog rata naziva se i Edvardijansko doba, po engleskom kralju Edvardu, koji je na prestolu zamenio kraljicu Viktoriju. Ovaj period se u Francuskoj i dalje naziva Belle epoque ili Art nuveau.

1901.

Moda uvek odslikava vreme. Kao i kralj Edvard, i ona je bila naklonjena zrelim ženama bujnih grudi, što se naglašavalo posebnim korsetima. Ovi koraseti su svojom posebnom konstrukcijom potiskivali stomak i isturali grudi, dajući telu karakterističnu «S» siluetu. Suknja je bila duga do zemlje, zvonasta, često sa produžavajući u šlep. Grudnjak je bio prekriven slapovima čipke. U dnevnim prilikama je bio visoko zatvoren, sa kragnom koja se pela uz vrat, a u večernjim varijantama imao je dubok i širok dekolte. Žene koje sebi nisu mogle da priušte pravu čipki, koristile su beli vez. Mnogi su kritikovali ovu sklonost prema čipki, samatrajući je nemoralnom, jer se do tada takva količina čipke nosila isključivo na donjem rublju. Odeća je  više ličila na odeću namenjenu baštenskoj zabavi na rivijeri, nego na gradsku odeću.

Đovanni Boldini: Portret Elizabet Vorton Dreksel (1905.)

Ruke su uvek bile potpuno pokrivene dugim rukavima ili rukavicama.

Bluze su postale uobičajeni deo odeće i bile su izuzetno složene, sa puno nabora, volana i riševa od čipke. Bolero je bio veoma popularan, kao i tzv. «itonska jakna», nalik na one koje su nosili itonski đaci.

Kosa je podignuta visoko, na teme, Šeširi, bogato ukrašeni nojevim perjem, se nose blago nagnuti napred.

Džejn van Midlsvort Belis Sousa, 1905.

Posle 1907. ženska figura počinje da se menja i da postaje prirodnija. Nema više širokih, nabranih bluza i linija je ravnija, a korset sada sužava kukove.

Šeširi su veći i širi, što kukove čini optički još užim.

1908.

Nežne pastelne boje polako nestaju, zajedno sa zvonastim suknjama i krutim korsetima, a zamenjuju ih meke draperije. Suknja postaje toliko uska da se u njoj nekad jedva hoda. Čak se pojavila i neka vrsta poveza za noge koja je sprečevala da se napravi duži korak i tako, možda, pocepa suknja. U vreme velikih sifražetskih demonstracija, žene su se trudile da izgledaju kao robinje. Neke su čak nosi le «harem» pantalone (neka drsta šalvara) tako da se vide ispod suknje, ali se to smatralo skandaloznim, pa su se na to usuđuvale samo najhrabrije. Sa ekstremno uskim suknjama su išli ekstremno široki šeširi, tako da je silueta izgledala kao trougao postavljen naopako. Omiljeni ukras nije više čipka, već dugmad, postavljena i na najneobičnija mesta. Korset polako izlazi iz upotrebe, što se često pripisuje kao zasluga Polu Poareu (Paul Poiret).

1909.

Od 1910. dolazi do velike promene u ženskom kostimu. Mnogo je rasprava šta je sve dovelo do ove promene, ali je jasno da je to u velikoj meri bilo povezano sa Ruskim baletom Sergeja Đagiljeva i francuskim kreatorom Pol Poareom. Svakako je bio prisutan talas orijentalizma koji je pokrenut velikim uspehom baleta «Šeherezada», za koju je kostime radio Leon Bakst. Boje su bile jake, ponegde čak drečave, i žene ih usvajaju sa entuzijazmom. U modu ulazi i «V» izrez, što izaziva nove rasprave. Neki ga smatraju nepristojnim, a lekari ukazuju na njegovu štetnost po zdravlje.

1914, McCall’s Magazine

Pred rat se pojavljuje još jedna novina. Preko uske suknje počinje da se nosi neka vrsta tunike, duge do ispod kolena, potpasana u struku. Menja se i forma šešira. Oni postaju mali i priljubljeni uz glavu, a perje više ne leži na obodu šešira, već se podiže uspravno.

Pol Poare, 1912.

Muškarci su, i dalje, kao odeću za formalne prilike nosili frak i cilindar, ali se u dnevnoj odeći sve češće sreće neformalno odelo sa homburg šeširom. Pantalone su bile relativno kratke sa uskim, ravnim nogavicama, a mlađi ljudi ih često nose sa manžetnama i peglane «na šav» po sredini.

1900.

Kragne na košuljama su bile šritkane, povrnute i ekstremno visoke, ponekad pokrivajući čitav vrat. Nose se kravate i leptir mašne.

Odela su i dalje tamnih boja.

1906.

Kosa se šiša kratko, a lice je glatko izbrijano ili sa brkovima. Osim cilindra, polucilindra i homburg šešira, popularni su i slamni šeširi, koji su ponekad nošeni čak i uz pantalone za jahanje.

Od detalja, tu je i dalje štap za šetnju i džepni sat na lancu.

1912.

Slike preuzete sa Vikipedije, http://www.antiquemapsandprints.com i http://oldrags.tumblr.com.

Više slika iz perioda na http://pinterest.com/marinasct/la-belle-epoque-1890-1914-/.