Pod sjajem šljokica (još jedna kratka istorija)

Vreme je praznika i sve oko nas je okićeno i sjajno – ulice, prozori, jelke, a ni naša odeća ne zaostaje. To me podstaklo da malo istražim poreklo najčeće korišćenih sjajnih ukrasa za odeću – šljokica.

Poreklo samog naziva najčešće mnogo govori i o poreklu stvari koja to ime nosi ali, nažalost, o poreklu reči „šljokice“ nisam uspela ništa da nađem (ovo je poziv svima koji pročitaju ovaj članak, a znaju nešto o tome da se jave).

O poreklu engleske reči sa tim značenjem (sequins) Wikipedia kaže sledeće: to je francuska verzija italijanske reči zecchino (sr. cekin – venecijanski zlatnik iz XIII veka). Reč zecca znači kovanica, što je, opet, izvedeno iz arapske reči siccah, sa značenjem kovani ukrasni disk ili – šljokica. Ovo ukazuje na to da su šljokice stigle u Evropu preko Bliskog Istoka.

Želatinske šljokice iz 1930-ih

Upotreba šljokica se proteže daleko u prošlost: postoje podaci da su se nosile u dolini Inda još 2500 godina pre nove ere. Nošene su u antičkom Egiptu i Grčkoj, a korišćene su u u neevropskim kulturama (npr. u Peruu). Našivanje ovih zlatnih pločastih ukrasa je bilo statusni simbol: govorile su o bogatstvu i rangu onoga ko ih nosi, a u nekim kulturama su imale i magijski karatkter – služili su da oteraju zle duhove i skrenu zle poglede.

Leonardo da Vinči, Codex Atlanticus, skica sprave za pravljenje šljokica

Šljokice se na odeći u evropskim zemljama ponovo pojavljuju u XVI veku (neki kažu da su za to zaslužni Romi – nomadi, čije su žene na ovaj način ukrašavale odeću). Sačuvana je i skica Leonarda Da Vinčija na kojoj je prikazan njegov nacrt sprave za pravljenje šljokica.

Replika „Plimutske jakne“  (XVII vek)

Detalj sa Plimutske jakne (ručno je ušiveno preko 10.000 šljokica!)

U periodu od XVI do XVIII veka šljokice ukrašavaju odeću imućnih Evropljana – kako žena, tako i muškaraca. Prave se tako što se metal kuje u tanke listove, koji se zatim poliraju, isecaju u željene oblike i , na kraju, lakiraju kako bi što duže sačuvali svoj sjaj.

Dvorski muški kaput (1765-1770)

Grudnjak, 1895.

 Tokom XIX veka u upotrebi su često i šljokice od želatina –  jetinija, ali i ne tako trajna verzija ovih popularnih ukrasa. Iako nikada tokim poslenjih vekova nisu potpuno izlazile iz mode, opštu popularnost ponovo stiču sa otkrićem Tutankamonove grobnice (1922.) jer su, među ostalim stvarima, pronađene i šljokice našivene na kraljevsku odeću.

U XX veku ovi sjajni ukrasi se najčešće izrađuju od plastičnih masa, u različitim bojama i oblicima.

Detalj večernje haljine sestara Kalo (Callot Soeurs), 1910-1914.

Detalj večernje haljine, 1926.

Šljokice i njima slični ukrasi se često sreću i na narodnim nošnjama naših krajeva, posebno na svečanim i nevestinskim (setimo se samo našivenih metalnih pločica i novčića).

Srpska nošnja sa Kosova

Podbradnik, deo nevestinske odeće u Srbiji

Nevestinska kapa – smiljevac

Danas se šljokice najčešće vezuju za scenski i estradni kostim i svečanu, večernju odeću, ali su prisutne i na odevnim predmetima za svakodnevnu upotrebu: majicama, džinsu, baletankama… Kako jedan od modnih trendova za proleće 2013. preporučuje sve što je sjajno, pripremite se za šljokice!

Rejčel Zoe (Rachel Zoe), kolekcija za proleće 2013.

Rejčel Zoe, kolekcija za proleće 2013.

Slike preuzete sa : americanduchess.blogspot.com, agrainofsand.com i beautymovesme.com.