Vizantijski kostim

Krajem III veka nove ere Rimska imperija je bila u opadanju. 324.godine Konstantin je osnovao drugu prestonicu Imperije u Vizantiji. Teodosije Veliki deli Rimsko carstvo na Istočno i Zapadno i, dok moćni Rim opada, Vizantija cveta rađajući blistavu civilizaciju. Javlja se stil koji pokazuje uticaj klasične ideologije, istočnjačkog misticizma i novorođenog hrišćanstva. To zvuči nespojivo, ali vizantijska kultura je zadržala sve ove elemente, kreirajući novi i sasvim poseban stil.

Kostim je u neku ruku ukočeni grčko-rimski način odevanja. Iščezavaju slobodni nabori. Sve je shematski određeno, postavljeno u pravim, tvrdim  linijama.

Najupadljivija karakteristika vizantijskog kostima je boja. Posle relativne jednostavnosti grčkih i rimskih tkanina, ulazimo u period zanosnih ornamenata. Većina podataka potiče sa mozaika i knjiških iluminacija, ali originalni uzorci vizantijskih tkanina su takođe sačuvani. To je, najvećim delom, crkvena i relikvijska odeća, ali pisani podaci govore da su te tkanine veoma slične onima koje je nosilo plemstvo.

      

      

Koristili su se vuna i lan, ali će vizantijski tekstilci biti upamćeni po svom radu sa svilom. U vreme kada je Vizantija osnovana, postojao je dobro uhodani trgovinski put između Bliskog Istoka i Kine i u ranim danima su uvožene velike količine svile. 552. godine putujući monasi se vraćaju sa Istoka sa larvama svilene bube i počinje procvat proizvodnje svile u samom gradu. Jedna od tkanina koje su pravili bio je samit – debela, jaka svila koja je idealno pristajala veličanstvenom vizantijskom kostimu. U svoju svilu oni su utkivali zlatne niti, a u nekim prilikama primenjivan je i obrnut proces, svila je utkivana u zlatnu tkaninu. Drago kamenje i biseri su takođe korišćeni u tkaninama kako bi se one učinile još veličanstvenijim.

  

Boje korišćene za odeću kao da su upravo izašle iz spektra, ali je carski dvor najviše voleo purpur sa zlatnim vezom, koji je bio pod uticajem toge pikta, usvojene od imperatora s kraja perioda Carstva. Ne zna se pouzdano gde su naučili da prave ove složene tkanine, ali mnogi eksperti veruju da su ili egipatski Kopti radili u Vizantiji, ili su tkanine proizvedene u Egiptu po vizantijskom dizajnu.

     

     

Upotrbljeni motivi održavaju mešavinu nasleđa društva – jednostavne geometrijske motive iz klasičnih zemalja, mitološke nemani sa Istoka i religiozne scene nove, hrišćanske vere. Vremenom se razvio originalni vizantijski ornament – grčki krst u krugu. Dezeni su primenjivani na mnogo načina. Geometrijski motivi su obično korišćeni na celoj tkanini, dok su drugi korišćeni samo kao bordura. Postojale su i pruge, slične rimskim klavusima. Ipak, najneobičnija forma je tavlion – pravougla dekorativna površina, prišivena na prednjem delu ogrtača, u visini grudi.

Nema potreba naglašavati da su tkanine koje smo pomenuli korišćene samo za odeću na dvoru ili kod uticajnih građana na visokom položaju i crkvenih dostojanstvenika.

  

Muška odeća sastoji se od tunike, potpasane oko struka ili ispod pazuha, na maloazijski način, čakšira i ogrtača. Preko donje potpasane tunike, nosi se talaris, duža i raskošnija gornja tunika. Ogrtač je polukružnog ili trapezastog oblika i prvobitno se kopča na desnom ramenu, a kasnije na grudima. Čakšire su pripijene uz nogu, izrađene od rastegljive tkanine i uskim trakama su se vezivale za pojas u struku. I muškarci i žene nose ukrasne pojaseve, često od zlata. Muškarci nose čizme do pola lista, a zatim polucipele. Po ružnom vremenu su se preko obuće stavljali drveni đonovi. Pri radu u polju nošeni su filcani šeširi sa širokim obodom, filcane kape i kapuljače. Kosa je kratka i nose se brkovi i brada.

Ženska odeća se sastoji od tunike, stole, ogrtača i vela (mafors). Tunika je duga, uskih rukava, a stola (gornja tunika) je nešto kraća i širokih rukava. I stola, kao i talaris, u početku ima klavuse – šarene pruge sa strane. Ogrtač se drapira i kopča fibulom na ramenu ili grudima. Omiljena je kombinacija crvene stole i plavog ogrtača. Žene po kući nose bogato ukrašenu obuću koja liči na čarape, a na ulicu izlaze u sandalama ili cipelama. I one po lošem vremenu nose neku vrstu natikača. Udate žene nose kape sa vatranim obodom u vidu kobasice, a devojke nose mrežice za kosu, obruče i čeone trake. Kosa se češlja u punđe, pod grčkim uticajem, i ukrašava se češljevima, mrežama i veštačkim cvećem.

Nakit je omiljen, naročito ogrlice sa priveskom u vidu male slike. I muškarci i žene nose puno teškog zlatnog nakita, ukrašenog biserima i dragim kamenjem, ali je facetirani emajl ono što obeležava vizantijski nakit.

Važan deo vizantijskog kostima je vladarski ornat.

     

Muški carski kostim se sastoji od tunike, čakšira i ogrtača. Tunika je od bele svile, uskih rukava i duga do kolena i potasana u struku crvenim pojasom. Oko vrata, na zarukavlju i na donjoj ivici ukrašena je zlatnim i bisernim vezom. Čakšire su purpurne, pripijene uz nogu, od elestičnog materijala. Veliki ogrtač polukružnog oblika kopča se na desnom ramenu velikom bogato ukrašenom fibulom. Na prednjem delu ogrtača se nalazi tavlion. Kasnije se carskom odelu – divitisionu – dodaju široka kragna (manijak ili katamadon) i loros, a tunika postje duga i neoprtpasana.

  

Cipele su izvezene biserima. Kako je carska obuća bila simbol vladarskog dostojanstva, nezakonito prisvajanje se kažnjavalo smrću. Kruna je u početku u obliku zlatnog obruča, a kasnije poluloptasta, ukrašena filigranskim radom, biserima i draguljima. Na sredini se nalazi pločica sa krstom, a sa strane vise ukrasi – prependulije. Skiptar – labarum – je visok, zlatan štap sa Hristovim monogramom.

Ženski carski kostim se sastoji od tunike i ogrtača. Tunika je od bele svile, duga do zemlje i sa uskim rukavima. Bogati ornamenti su na zarukavlju, oko vrata i široko po rubu. Preko tunike se nosi purpurni ogrtač, koji je po rubu ukrašen frizom od zlatnog veza sa motivom poklonjenja mudraca. Široka kragna preko ogrtača izrađena je od zlatnog brokata i bogato ukrašena biserima i drguljima. Kruna je zlatna dijadema sa koje vise prependulije. Na čeonom delu krune je čeoni ukras – orfanos. Cipele su purpurne i bogato ukrašene.

VIzantijske rukavice i obuća. Crvena obuća je bila rezervisana za careve, plavu nose sevastokratori (carevi bliski rođaci), a zelenu protovestijari (carevi rizničari).

Više slika na http://pinterest.com/marinasct/vizantija/.