Etrurski kostim

Etrurska civilizacija je cvetala od VI veka p.n.e. u oblasti severno od Rima, između Tibra i Arnoa. Ovaj narod je verovatno poticao iz zapadne Azije i postao je manjinski vladar nad vilanovljanima koji su već živeli u toj oblasti. Služili su se jedinim, u Evropi upotrebljavanim, indoevropskin jezikom koji, izuzev par reči, do danas nije preveden, tako da su pisani izvori beskorisni. Sa slika, skulptura i keramike jasno je da su Etrurci bili pod uticajem starijih civilizacija.

Čitava etrurska civilizacija je podeljena na dve faze:

– orijentalna faza (do 675. g.p.n.e.), pod uticajem civilizacija Srednjeg Istoka

– grčko – etrurska faza, tokom koje Etrurci dolaze u kontakt sa zapadnim grčkim kolonijama i prihvataju grčki uticaj.

U prvoj fazi njihov kostim je dosta dekorativan i pretrpan ornamentima. I muškarci i žene nose tunike različitih dužina sa poludugim rukavima. Preko ovih tunika muškarci su nosili dugi ogrtač, a žene polukružni kep koji je dopirao do iznad bokova i imao napred prebačene krajeve. Tunike su bile potpasane u struku širokim kaiševima, a čizme povijenih vrhova su bile iste kao one koje su nošene na Srednjem Istoku.

U drugoj fazi muškarci zamenjuju dugi ogrtač polukružnim kepom (tebena), za koji se smatra da je bio inspiracija za rimsku togu, a verovatno je izveden iz hlamide. U ženskom kostimu promene su još uočljivije. Tunika postaje pažljivo krojena odeća od mnogo finije tkanine. Rukavi su i dalje do lakta, ali se odeća strukira bez pomoći kaiša. Neke od statua iz V veka p.n.e. prikazuju duž leđa razrez koji se šnira trakama. Čizme ustupaju mesto sandalama grčkog tipa.

Česti su tufnasti i cik-cak motivi, kao i bordure.

Na glavi se nose različite forme kapa i šešira, sa ili bez oboda. Filcani šešir širokog oboda i danas se nosi među toskanskim zemljoradnicima. Kapa je obično ukazivala na pripadnost određenoj klasi. Od V veka p.n.e. Kape i šeširi se sve manje nose, kao i brada, koja je dotle bila u modi.