Moda u vreme Francuske revolucije i Terora

Idealizovani sankilot, Louis-Léopold Boilly (1761-1845).

Francuska revolucija 1789. predstavlja pravu prekretnicu u istoriji mode. Kao po pravilu, promene u modi se javljaju kao postepen proces. Može se registrovati razlika između dve mode koje deli jedna decenija, ali između njih je uvek prelazni period u kome jedna moda polako nestaje, a druga zauzima njeno mesto. Posle revolucije po prvi put vidimo promenu preko noći, kako u formi, tako i u odnosu prema odevanju. Oba pola se okreću većoj jednostavnosti, naravno, u skladu sa političkom i ekonomskom klimom posle pada Bastilje. U vreme Terora sve što je ličilo na razmetanje, privilegiju ili bogatstvo bilo je poziv za brzo smaknuće. Republikanske ideje, kao i otkriće Pompeje i Herkulaneuma nešto ranije, u velikoj meri su uticali na rast interesovanja za klasične stvari i stilove antičke Grčke i Rima.

Revolucionari, Pariz 1793-94, Raphaël Jacquemin

U muškom kostimu, umesto uskih, pripijenih čakšira, nose se široke, često prugaste pantalone. Dotle su ih nosili samo pomorci, a sada su, uz kaput kratkih peševa, zaštitni znak patriota – sankilota. Uz ovu odeću idu i drvene cipele (klompe) i frigijska kapa. Ona je obično crvena, u znak slobode, i ukrašena kokardom od trobojke. Uticaj ove odeće se odražava na građanski kostim i vojnu uniformu. U modu ulazi i frak tamne boje sa crvenim reverima. Uz frak se nose uske pantalone. Na nogama su nošene visoke čizme posuvraćenih sara. Boje  trobojke – crvena, bela i plava – bez obzira na promene u formi, ostaju simbol francuskih revolucionara. Trobojka se pojavljuje u vidu rozete na reveru, na kokardi ili kao lenta preko grudi kod javnih službenika.

   

Kontrarevolucionari su bili obučeni u crno, a posle 1791. u zelena odela sa ružičastom jakom.

U ženskoj odeći i dalje traje proces povratka ka jednostavnosti. Haljine u glavnim linijama zadržavaju formu iz vremena Luja XVI. Odbacuju se kotarice, ali se steznik još uvek nosi. Rukavi haljine su uski i dugi. Marame od tila se prebacuju preko ramena i ukrštaju na grudima. Sve češće su crveno-plavo-bele kombinacije, a oduševljenje antikom vodi postepenom odbacivanju veštačkih i suvišnih dodataka.

 I žene nose frigijske kape sa kokardom ili trobojne dormeze. Nose se i šeširi malih oboda, pokriveni mašnama i podvezani trakom. Javljaju se torbice.

  

Trobojna kokarda

Sve ređe se koristi bela olovna šminka, a i kosa prestaje da se farba. Ponekad se iznad vrata šiša kratko u frizuru «žrtva» i nosi se uz prigodnu, tanku, crvenu traku oko vrata.

Nakit od plemenitih metala se ne nosi, ali u modu ulazi nakit od gvožđa i kamena (vešti trgovci su tvrdili da gvožđe i kamen potiču sa kapija i zidina Bastilje) i pojavljuje se prstenje sa likovima vođa revolucije koga nose i žene i muškarci. Specifična i ekstravagantna forma nakita su naušnica od jeftinih metala u obliku giljotine.