Kostim ranog srednjeg veka i romaničkog perioda

KOSTIM DO XI VEKA

Početkom V veka Briti i Gali su, posle vekova rimske dominacije, bili izloženi napadima normanskih plemena koja su dugo živela na granicama Rimskog carstva. Zapadna Evropa je ušla u period haosa. U proteklim vekovima i Briti i Gali su postali u potpunosti romanizovani i prihvatili su latinski jezik i rimski kostim. Ovakvo stanje se zadržalo kratko vreme nakon pada Rima, ali posle uspešnih pohoda Saksonaca, Franaka i drugih varvara, nestaju i poslednji tragovi klasičnog stila života.

Dani, Skandinavci i Gali

O životu i kostimu varvara malo se zna: oni su, uglavnom, bili nepismeni i malo je predstava njihovog kostima otkriveno. Retki primerci su pronađeni u tresetištima Skandinavije, Nemačke i Holandije. Na osnovu škrtih podataka može se reći da su oni nosili kratke, krojene tunike od grubog materijala, podvezane kaišem u struku. Ispod tunike su nošene kratke ili unakrst povezane nogavice sa bandažima. Na nogama nose grube kožne cipele, a preko tunike grube prugaste ogrtače od teške vunene tkanine, a zimi od životinjskog krzna, kao i drugi nomadi.

Tipična anglo-saksonsa odeća paganskog perioda

O ženskom kostimu se još manje zna. Pretpostavlja se da su one nosile suknje sa učkurom u struku i kratki top, sa rukavima do lakta ili jednostavne tunike, potpasane u struku. Oba pola nose dugu kosu i platenice, a muškarci nose guste brkove.

Karolinzi, 700-800. god.

Od VI do VIII veka najvnija odeća muškaraca je široka lanena tunika,dužine do kolena, ukrašena vezom po dnu. I ona se podvezivala u struku kaišem i nosila se sa nogavicama do kolena, učvršćenim bandažima.Žene nose stole – tunike do gležnjeva, koje se takođe podvezuju u struku širokim kaišem i dekorisane su vezenim motivima. Omiljene forme nakita su kopče i fibule, koje pokazuju keltske i vizantijske uticaje. Omiljen je broš – ptica.

Karolinzi, 700-800. god.

Kada su, sredinom VIII veka, merovinške vladare smenili Karolinzi, situacija u Zapadnoj Evropi je bila mnogo sređenija i vladari su imali više vremena da misle na luksuz i samoukrašavanje. Tunika je i dalje najvažnija odeća. Nosila se preko košulje i bila je različitih dužina. Kratku tuniku, do kolena, nose svi staleži, ali je radnici i seljaci uglavnom nose prorezanu do struka. Tunika je imala jednostavan prorez za glavu, uske rukave do zglavaka, vezenu borduru i bila je podvezana u struku. Duga tunika je često prikazivana na kraljevima i drugim članovima anglosaksonskog plemstva i smatra se da je nošena samo u ceremonijalnim prilikama.

Još jedna vrsta odeće je, izgleda, bila rezervisana samo za plemstvo. To je sirkot – tunika širokih rukava do lakta, od finog lana ili svile, bogato ukrašena vezom. Preko kratke tunike nosio se sirkot do struka, a preko duge tunike, do kolena.

Svi staleži su nosili ogrtač ili plašt, ali različiti stilovi ukazuju na socijalni status. Obično je bio samo malo duži od tunike, a duže verzije nosi samo plemstvo.

Žene nose dve tunike – donju i gornju. Donja tunika je duga do zemlje, a gornja kraća, sa kraćim i širim rukavima, potpasana u struku. Kosa je duga i, obično, upletena. Udate žene počinju da pokrivaju glavu.

KOSTIM XI I XII VEKA

Najdramatičniji i najdalekosežniji događaj XI veka u Zapadnoj Evropi je, bez sumnje, normansko osvajanje Britanije. Mogla bi se očekivati jednako dramatična promena u kostimu tokom perioda koji sledi, bilo nametanjem normanskog kostima Saksoncima, usvajanjem saksonskog kostima od Normana, ili mešanjem dvaju stilova. Ipak, promene u kostimu sa obe strane kanala su bile marginalne.

Dve scene sa veza iz Bajea (XI vek)

Materijali koji su se koristili za kostim su pretrpeli neke promene. Krzno, na primer, koje su Saksonci pre osvajanja retko koristili, postaje veoma traženo. Svila je, takođe, u opštoj upotrebi kod plemstva, jer je poboljšano snabdevanje sa južnih normanskih teritorija, posebno sa Sicilije. Smatra se da takva proizvodnja svile nije postojala u Severnoj Evropi u to doba. I Saksonci i Francuzi su bili odlični tkači sa visokim stepenom tehničkog umeća, a situacija se još unapredila sa dolaskom flamanskih tkača na britansko ostrvo. Flamanci su generalno prihvaćeni kao najbolji proizvođači vunenih tkanina i posle Viljemovog osvajanja, mnogi su se naselili u Britaniji. Upravo tokom ovog perioda tkači i krojači su se po prvi put organizovali u gilde i uvedena je državna kontrola u ovim oblastima.

Muški kostim

Paž i vitez u I krstaškom ratu, XI vek

Nije bilo promena u košuljama i nogavicama tokom ovog perioda. Pantalone nose još samo seljaci i niže klase. Normanska kratka tunika je dopirala do ispod kolena. Plemići su je nosili bogato dekorisanu, vezenu zlatnim i srebrnim perlama. Duga tunika je bila rezervisana za saksonsko plemstvo u ceremonijalnim prilikama, dok su je normanski plemići nosili kao svakodnevnu odeću. Normani su obično nosili dve tunike, bez obzira na njihovu dužinu. Donja tunika je bila od lana, sa dugim, uskim rukavima i ukrašenim doručjima, a gornja tunika je bila dalmatika, široka od struka, sa širim i dosta kraćim rukavima. Sredinom XII veka pravljeni su pokušaji da se naglasi profil figure i gornji deo tunike je šniran s leđa. Takođe je bilo moderno nositi kraću gornju tuniku sa dužom donjom tunikom, obe bogato ukrašene.

Plašt ili ogrtač je, naravno, bio obavezan deo garderobe. Mogao je biti različitih dužina, od kolena, pa do najduže verzije, koja se vukla po zemlji. Normani su uveli i plašt sa kapuljačom. Mnogi od njih su bili postavljeni ili obloženi krznom, ali jedna vrsta plašta, reno, se pravila od skupocenog krzna i nosili su je samo bogati.

Čarape i sokne su i dalje u upotrebi i čini se da se nisu mnogo promenile tokom ova dva veka. Bandaži kod plemstva izlaze iz upotrebe krajem XI veka, kada je počela više da se nosi duga tunika, ali su ih obični ljudi još neko vreme nosili uz svoje kratke tunike.

Još jedna novina koju su uveli Anglo-Normani je bila moda špicastih cipela. Jednostavan špic postaje složeniji i obućari su pravili cipele sa vrhovima oblikovanim u škorpionov rep, a kasnije ih pune kučinom i uvrću u formu ovnujskih rogova.

Tunika Svetog rimskog imperatora, cara Hajnriha II, XI vek

Nose se različite vrste kapa. Najčešće su frigijska i sokolarska kapa.

Crkva je i dalje vodila borbu protiv duge kose, u čemu je za kratko imala uspeha. Brade polako izlaze iz mode i još dugo se neće ponovo nositi.

Ženski kostim

Ponovo je najvažniji deo ženske garderobe haljina. Tokom XI veka forma se ne menja bitno – i dalje su to ravne, duge haljine sa ogrtačem, a glava i vrat su kod udatih žena obično pokriveni maramom – ubradačom. Početkom XII veka one postaju složenija i prefinjenija odeća. Grudnjak je prosečen sa obe strane, od ruku do bokova, i pričvršćen je trakama kojima je tkanina mogla da se zategne preko gornjeg dela tela. Suknja je bila duga i padala oko nogu u bogatim naborima. Najuočljivija promena je bila na rukavima, koji su bili uski od ramena do lakta, a zatim se širili u enormna zarukavlja, ponekad toliko široka da su se vukla po zemlji. Da bi se to sprečilo, ušlo je u modu vezivanje čvorova na rukavima. Sredinom XII veka suknje postaju još šire, sa mnoštvom falti, a uzanost grudnjaka se naglašava kaišem. Često je nošen i široki pojas, od ispod grudi do bokova, koji se učvršćivao na leđima trakama. Rukavi su široki kao u prethodnoj verziji, ako ne i širi, i od lakta su bili plisirani, kao i suknje. Materijali koji se koriste su fini lan i svila, bogato ukrašeni vezom, što odslikava kontakt sa Istokom preko kolonija i krstaša.

Plašt postaje polukrug ili ¾ kruga. Nosi se preko oba ramena i kopča se fibulom ispod grla. Sredinom XII veka se zadnji deo plašta produžava u šlep, a fibule se zamenjuju uzicama.

Ubradača je i dalje u upotrebi, ali se vremenom smanjuje, da bi na kraju pokrivala samo teme i bočne strane glave, i pridrževala se dekorativnim metalnim prstenom. Zahvaljujući ovoj promeni, po prvi put posle dužeg vremena možemo da osmotrimo žensku frizuru. Najuočljiviji stil se javlja sredinom XII veka, kada žene nose ekstremno duge pletenice, koje su se spuštale preko grudi, ponekad čak i do kolena.