Često se polemiše oko toga da li je moda umetnost ili ne. Po svojoj definiciji ( stil u odevanju ili ponašanju koji preovlađuje u nekom društvu u jednom istorijskom trenutku) ona to, svakako, nije. Njena osnovna karakteristika je da je prolazna: njena smrt dolazi upravo onog časa kada postane opšte prihvaćena, i zamenjuje je neka nova moda.
Ipak, postoje modni dizajneri koji bi se mogli smatrati umetnicima. Oni stvaraju u okviru mode ne robujući trendu, a odeća i obuća su samo sredstvo njihovog likovnog izražavanja i istraživanja. U takve dizajnere spada i Iris van Herpen.
Iris je mlada dizajnerka. Rođena je 1984. godine u Vamelu (Wamel), u Holandiji. Diplomirala je modni dizajn na Institutu umetnosti ArtEZ (ArtEZ Hogeschool voor Kunste) u Arnhemu 2006. godine. Tokom studija je stažirala kod Aleksandra Mekvina ( Alexander McQueen) i Klaudi Jongstra (Claudy Jongstra). Već 2007 godine stvara svoju modnu marku, a od 2011 je gostujući član pariskog Udruženja kreatora visoke mode (Chambre Syndicale de la Haute Couture).
Moda Iris van Herpen se najčešće definiše kao skulptoralna. Ona je još tokom studija počela da eksperimentiše sa različitim materijalima i novim tehnologijama, istražujući formu i njeni radovi se često mogu videti izloženi kao skulpture ( imala je više od trdeset izložbi od 2007. do danas, a u toku je izložba njenih odabranih radova u muzeju u Groningeru). Ipak, tek jedinstvo ove odeće sa telom u pokretu daje pravu sliku: odeća je u interakciji sa telom, prati ga i (pre)oblikuje stvarajući jedinstveni doživljaj.
Iris je prvi modni dizajner koji je u svom radu koristio novu tehnologiju 3D štampe (Raid prototyping). U svojim novijim kolekcijama ona ove prototipe dopunjuje ručno rađenim detaljima. Njen futuristički dizajn, zapravo predstavlja simbiozu novih tehnologija i tradicionalnih tehnika rada.
“Za mene, moda je vid umetnosti usko povezan sa mnom i mojim telom. Doživljavam je kao lični izražavanje identiteta u kombinaciji sa čežnjama, raspoloženjima i kulturnim okruženjem.
U svom radu pokušavam da stavim do znanja da je moda umetnički izraz, umetnost koja se pokazuje i nosi, a ne samo funkcionalnost bez sadržaja ili komercijalna stvar. Želim da pokažem da moda može imati i dodatnu vrednost, da je bezvremena i da njena upotreba može biti manje važna od njenog nastanka.Nošenje odeće je uzbudljiv i imperativni oblik ličnog izraza. Ne slažem se sa sloganom ‘Funkcija pre forme’. Upravo suprotno, smatram da forma dopunjuje i menja telo, a time i emociju. Pokret, tako važan za telo i u njemu, jednako je važan u mom radu. Koristeći formu, strukturu i materijale zajedno na nov način, pokušavam da sugerišem i pronađem optimalnu tenziju i pokret.“
Iris van Herpen je dobitnik više nagrada u oblasti dizajna.
Kolekcije:
„Fragile Futurity“ (2007)
Kolekcija nastala spajanjem životinjskog instinkta i ljudske racionalnosti. „Kreature/kreacije“ reflektuju Irisin doživljaj budućnosti: krhke, ranjive, izmenjena. Eksperimentiše sa formama krila, rogova i zmijskih šara.
„Chemical Crows“ (2008)
Gavrani oko Irisinog studija asocirali su je na crnu magiju i alhemiju. Gavrani su poznati po svojoj inteligenciji i sklonosti prema svetlucavim predmetima i tradicionalno se povezuju sa tajnovitošću i simbolizmom. Van Herpenova deli alhemičarsku strast preme kontroli i transmutaciji materijala. Kao što alhemičari pokušavaju da pretvore obične metale u zlato, tako Iris pretvara mesingane žice 700 dečjih kišobrana u oblike koji, povezani kožom i hiljadama metara prediva, podsećaju na krila i perje.
„Refinery smoke“ (2008)
Ova kolekcija je inspirisana dimom rafinerije: istovrmeno lepim i otrovnim. Van Herpenova je promenjivost i neuhvatljivost industrijskoh dima prevela u posebno tkanu metalnu gazu, pretvarajući metalne niti u meku i podatnu tkaninu. matal zadržava svoju sposobnost oksidacije i Iris taj hemijski proces smatra vizuelnim odrazom dvojnog aspekta dima.
„Mummification“ (2009)
Kolekcija inspirisana jezivom lepotom egipatskih mumija. Iris kombinuje antičke tehnike sa materijalima modernog doba stvarajući novu reaalnost. KOdeća je ručno rađena od eko-kože u kombinaciji sa metalnim elementima (lancima, kuglicama, nitnama…)
„Radiation invasion“ (2009)
Kolekcija bazirana na nevidljivim zracima koji nas svakodnevno okružuju. Iris zamišlja budućnost u kojoj ćemo moći da kontročišemo zračenja, a naša tela će se ponašati poput živih magneta.
„Synaesthesia“ (2010)
Sinestezija je neurološki fenomen koji rezultira kombinacijom čulnih osećaja (sinestete mogu da, na primer, „vide“ boju zvukana). Kako bi naglasila hipersenzitivnost tela i učinila vidljivim ovo preplitanje osećaja, Van Herpenova postavljametalnu foliju preko posebno obrađene kože, stvarajući zbunjujući vizuelni efekt, bez čvrstog fokusa.
„Crystallization“ (2010)
Na inicijativu ARCAM (Architecture Centre Amsterdam) organizovana je saradnja Iris van Herpen i Benthem Crouwel Architects. Bentem Kouvelov dizajn za novo krilo amsterdamskog Stedelijk muzeja je u javnosti dobio nadimak „kada za kupanje“. To je inspirisalo Van Herpenovu da dizajnira haljinu koja bi padala oko osobe koja je nosi kao da je zapljuskuje voda, kao da je potopljena u toplu kupku, i da izrazi skup svih različitih stanja, struktura i izgleda vode.U ovoj kolekciji Iris van herpen je prvi put koristila 3D-print, koji je kreirala u saradnji sa londonskim arhitektom Danijelom Vidrigom (Daniel Widrig) i koji je izveden uz pomoć .MGX by Materialise.
„Escapism“ (2011)
Bekstvo od svakodnevne realnosti u digitalnu zabavu u Iris budi osećaj praznine povezan sa grotesknim, extremima i fantastičnim. Ovom kolekcijom želi da obuhvati uzbuđenje koje nosi ova zavisnost, poput preterane pažnje koja se poklanja „selebriti“ osobama („noviheroji“), i njenu tamnu stranu – neutoljivu glad koja joj je svojstvena. Drugi važan izvor inspiracije su extremno barokne skulpture američkog umetnika Krisa Kuksija (Kris Kuksi).
„Capriole“ (2011)
Prva kolekcija prezentovana u svojstvu člana Chambre Syndicale de la Haute Couture predstavlja kompilaciju najuspešnijih modela iz prethodnih kolekcija dopunjenu sa pet novih modela koji evociraju osećaje neposredno pre i tokom slobodnog pada pri skoku padobranom (aktivnost kojom se Iris bavi u slobodno vreme). Na primer, za haljinu od crnih zmijolikih formi od akrilika, Iris kaže da predstavlja mentalno stanje u momentu pred skok. „U tom trenutku sva moja energija je u mojoj glavi i osećam se kao da moj um vijuga među hiljadama traka“.
„Micro“ (2012)
Inspirisana fotografijama koje je Steve Gschmeissner napravio koristeći SEM (Scanning Electron Microscope) tehnologiju, ova kolekcija zumira svet mikroorganizama, skriven od naših pogleda. Dizajn podseća na armature, pipke, ćelijske strukture i plazmu. Neki modeli deluju vlažno, a neki sijaju i pokreću tokom nošenja, kao da žive na telu.
„Hybrid holism“ (2012)
Inspiracija za kolekciju je projekat „Hylozoic Ground“ kanadskog arhitekte i umetnika Filipa Bizlija (Philip Beesley). Naziv „hylozoic“ dolazi od hilozoizma, antičkog verovanja da je sva materija, na neki način, živa. Bizlijevi objekti dišu i kreću se u interakciji sa ljudima . Mikroprocesori im daju primitivnu „inteligenciju“, nalik koralnom grebenu.Van Herpenova primenjuje ovu futurističku ideju na odeću, kompleksnu i raznovrsnih oblika, struktura i materijala. „Haljina-katedrala“ je izrađena u tehnici koja se naziva „mamut stereolitografija“ – 3D proces štampe koji se izvodi sloj po sloj, od dna ka vrhu, u posudi sa polimerom koji se stvrdnjava pod zrakom lasera.
„Voltage“ (dodato 1.6.2013.)
U ovoj kolekciji Iris istražuje fenomen telesnog elektriciteta, trudeći se da prikaže njegovu snagu i pokretljivost. Ova sposobnost elektriciteta da menja stanja i oblike kreativno je izražena korišćenjem najinovativnijih tehnologija.
Deo revije je realizovan u saradnji sa novozelndskim umetniko Karlosom Van Kampom (Carlos Van Camp), koji u svojim radovima eksperimentiše sa interakcijom elektriciteta visikog napona i ljudskog tela.
U radu na kolekciji je sarađivala i sa arhitektima i dizajnerima novih medija, koji su joj pomogli u realizaciji delova kolekcije tehnologijom 3D štampe.
U članku korišćeni tekstovi i slike sa http://www.irisvanherpen.com/site/.
Moda nekad i sad 
Povratni ping: Дан за (лоше) вести « Био-блог
Cenim njenu prabrost, talenat i umece u kreiranju unikatnih odevnih komada koji za cilj imaju vise umetnicki izrazaj nego prakticnu primenu, ali se ne slazem da forma ide pred funkcionalnoscu. Ukoliko predmet koji stavimo na sebe ne ispunjava prvi i glavni uskov, tj. zastitu tela ,on se onda ne moze nazvati odecom vec pukom dekoracijom na telu.