Rimski kostim

Mali grad Lacija, čija istorija počinje u VI veku p.n.e., u roku od 500 godina postao je jedina svetska sila sredozemnog sveta. Vlada celom južnom Evropom, do Rajne i Dunava, Bliskim Istokom, severnom Afrokom, Egiptom i Sredozemnim arhipelagom. Prvi Rimljani su sitni zemljoposednici, seljaci i vojnici kojima upravljaju etrurski kraljevi.

Tokom prva dva veka pre naše ere, žeđ za osvajanjima (Cezar, Avgust…) pretvorila ih je u najveću robovlasničku državu starog veka. Prve provale germanskih plemena dogodile su se 250. godine, a 476. godine Rimsko Carstvo je nestalo.

 

Rimsko građanstvo je bilo na visokoj ceni i svaki aspekt svakodnevnog života, uključujući i kostim, bio je strogo regulisan od vlasti. Nikad, od dinastičkog Egipta, se takva ograničenja nisu odnosila na lično ponašanje. Iako su grčki pisci snabdeli istoričare neprocenjivim informacijama o kostimu i društvenim običajima, rimljani su ih daleko nadmašili kao socijalni komentatori u tačnosti i detaljima. Radovi pisaca poput Livija, Plinija i Svetonija, daju opise stilova, metoda proizvodnje i društvenog značaja svakog tipa odeće.

    

Period koji proučavamo proteže se od početka Republike (500. g.p.n.e.), do kraja Carstva (330. g.odine) kada je prestonica preseljena u Konstantinopolj. Tokom perioda Republike ideal je bio asketizam i samouzdržavanje. Period Carstva je, opet, obeležen dekadencijom i razmetljivošću. Promena ideala nije mnogo uticala na forme kostima – one će ostati obeležene grčkim uticajem i gotovo nepromenjene do kraja Imperije.

Kao i grčki, i rimski kostim se sastoji od dva osnovna dela: tunike (koja odgovara hitonu) i toge (ogrtača). Strogo određena hijerarhija rimskog društva zahtevala je postojanje različitih tipova tunike, kako bi se označio društveni status. Tunika je krojena, u početku bez rukava, a kasnije sa rukavima čija dužina verira. Potpasana je, izuzev službene tunike, koja je duga do zemlje i nepotpasana. Niži slojevi nose isključivo kratke tunike i uže nego viši slojevi. Kasnije se nose dve tunike jedna preko druge. Šire ili uže crvene pruge koje se spuštaju sa ramena (klavusi) znaks u društvenog položaja i zvanja. Viši slojevi nose šire klavuse. Umesto klavusa sa strane, mogao se nositi jedan, po sredini tunike.

             

Kako tunika predstavlja kućno i radno odelo, viši staleži su smatrali da je  nepristojno izaći na ulicu samo u njoj. Izvan kuće, preko tunike se nosi ogrtač – toga. Ona je razlikovala građane Rima od ostalih savremenika i bila je znak društvenog statusa. Bila je od vunene tkanine polukružnog ili elipsastog oblika, dužine 5-6m i širine oko 2m. Aranžiranje toge je bio složen i dugotrajan posao. Velika količina tkanine potrebna za ovu vrstu odeće, zajedno sa složenošću aranžiranja i ograničenjima u kretanju, koja je nametala vlasniku, činila ju je prikladnom samo za bogate ili klase koje nisu morale da rade. Ipak, toga je bila pravo svakog slobodnog rimskog građanina, uključujući i oslobođene robove. Zabrana nošenja toge smatrana je velikom kaznom.

Toga je bila bele boje. Crna toga je bila znak žalosti, a mrka se nosila kao znak kazne zbog nedela. Senatori i državni službenici nose toge sa purpurnom bordurom.

Imperatori nose purpurnu, zlatom vezenu togu (toga picta), koja je službena odeća, a preko nje se često nosio bogat purpurni ogrtač – paludamentum. Zanimljivo je da je ova odeća postojala i u vreme Republike, kada je bila vlasništvo države i davana je velikim vojskovođama da je nose u trijumfalnoj povorci nakon neke velike bitke ili osvajanja. U vreme Carstva, ona postaje vlasništvo imperatora.

Pored toge, Rimljani nose i druge vrste ogrtača, kao što su sagum – kratki, vojnički, vuneni ogrtač, i penula – ogrtač sa kapuljačom, za putovanja.

      

Osnovna odeća koju su nosile žene, stola, još je sličnija grčkom hitonu. Ona je bila krojena, sa rukavima i duga do gležnjeva. Nosila se prelo donje tunike  (tunika interior), koja je bila sličnog kroja, ali nešto duža i uža. U početku je pravljena od vune, a kasnije od pamuka ili svile. Ispod tunike interior nošen je grudnjak od meke kože (strofium ili mamilare). Stola je bila visoko potpasana, a pojas je bio izrađen od plemenitih metala i bogato ukrašen. Omiljene boje su bile sve nijanse žute, zelene i ljubičaste.

Ženski ogrtač, pala, bio je od nebojene vunene tkanine i nosio se preko stole obmotan tako da se zadnji kraj mogao prebaciti preko glave poput kapuljače. Veo (flameum, ricinium) je izrađivan od meke, transparentne tkanine, ukosnicama pričvršćivan za kosu i u finim naborima padao niz leđa.

       

      

Od obuće, u upoterbi su sandale, cipele i čizme. Ženska obuća je bila bogato ukrašena vezom, a u kući se nosila jedna vrsta natikača. Sandale sa trakama koje se obmotavaju oko listova se nose svakodnevno. Čizme otvorenih prstiju, sa šniranjem spreda, uglavnom nose vojnici. Obuća se izrađuje od kože, papirusa ili drveta.

  

    

Rimljani nisu nosili kape, već su po hladnom vremenu glavu pokrivali togom ili kapuljačom ogrtača. Na putovanjima i u pozorištu se nosio filcani šešir.

 

   

Opšta jednostavnost rimskog kostima je u kontrastu sa njihovom sklonošću šminkanju, friziranju i drugim vidovima samoukrašavanja. Rimljani su šišali kosu relativno klratko, ali je ona bila pažljivo okovrdžana vrućim gvožđem i parfimisana, što su praktikovali čak i radnici i atlete. Ćelavost se smatrala deformitetom. Do II veka p.n.e. i pojave berbera, nošene su brade. Žene su u ranom republikanskom periodu nosile uredne uvojke, poput Etrurki, ali tokom kasne Republike frizure postaju postaju jednostavnije. U I veku p.n.e. frizure široko variraju. Kosa se aranžira na bezbroj načina i podupire metalnim kosturom, a svaka moderna Rimljanka ima svog ličnog roba – frizera (ornatrix). Plava kosa je bila izuzetno moderna i kosa se boji ili se nose perike od kose zarobljenih varvara. Pri svečanostima kosa je posipana zlatnim prahom.

  

 

Rimljani vole nakit. Čak se u vreme Carstva donose zabrane i ograničenja u nošenju nakita. Zbog toga je najrasprostranjenija vrsta nakita bilo prstenje. I pored velike ljubavi prema nakitu, on nije bio ni izdaleka onako fine izrade kao egipatski ili etrurski. Žene nose sve vrste nakita: prstenje, narukvice, ogrlice, minđuše, ali i dijademe, češljeve i zlatne mrežice za kosu.

 

  

Šminka je u opštoj upotrebi, posebno belilo za lice, kako bi se ublažila tamna boja tena.

    

 

    

Slike preuzete sa Google images.

Još slika na http://pinterest.com/marinasct/rim/.