Povratak op-arta

Sudeći po kolekcijama za proleće – leto 2013. prikazanim u modnim centirima ove jeseni, jedan od dominantnih stilova biće obeležen op-artom.

Viktor Vazareli, Zebra (1950)

Termin op-art (skraćeno od „optical art„, ili optička umetnost) prvi put se pojavljuje 1964. u magazinu Tajms (Times), opisujući novi pravac u umetnosti. Ovaj pravac se bazira na optičkim iluzijama, odnosno zavaravanju oka, stvarajući utisak da se matematički precizne kompozicije kreću ili „dišu“.

M.C. Ešer, Metamorfoze II (1940). Ovo delo je dugo gotovo 4 m i oko 50 cm široko. Ovde je prikazano iz četiri dela kako bi se bolje videli detalji.

Začetak ovogg stila javlaja se mnogo ranije, tokom tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, u radovima M.C Ešera (M.C. Escher) i Viktora Vazarelija (Victor Vazarely), da bi punu popularnost dostigao sredinom 1960-ih, nakon izložbe „Responsive eye“ (u slobodnom prevodu „Prijemčivo oko“). Uz Vazarelija, najpoznatiji predstavnik op-arta je Bridžit Rajli (Bridget Riley).

Bridžet Rajli, Kretanje u kvadratima (1961)

Op-art je vrlo brzo našao svoj put do mode, i kolekcije druge polovie šezdesetih su bile obeležene dezenima optičkih iluzija.

U kolekcijama za proleće-leto 2013. op-art je bio zapažen deo kolekcija mnogih kreatora: Majkla Korsa, Isej Mijakea, Kevina Klajna, Marka Džejkobsa (da pomenem samo neke od njih).

: Calvin Kline

: Calvin Kline

: L’Wren Scott

: Sportmax

: Sportmax

: Sportmax

: Moschino

: Moschino

: Moschino

: Michael Kors

: Michael Kors

: Marc Jacobs

: Marc Jacobs

: Issey Miyake

: Issey Miyake

: Issey Miyake

I konačno, ono što me je podstaklo da objavim ovaj članak: serija fotografija urađenih za januarsku broja W magazina. Autor fotografija je Ro Etridž (Roe Ethridge).