Priče o kostimu

Volite li štikle? (kratka istorija…)

Cipele su oduvek bile sredstvo isticanja društvenog statusa, pola i etničke pripadnosti, a cipele visokih potpetica se, više od svih, povezuju sa luksuzom, prefinjenošću i seksualnošću. Njih danas nose, gotovo isključivo, žene, ali nije uvek bilo tako…

 Najstariji prikazi obuće sa potpeticama nalaze se na zidnim slikama antičkog Egipta i pretpostavlja se da su nošene u ceremonijalnim prilikama. Takođe, zna se da su u Egiptu nošene i sandale sa platformama. Njih su nosili mesari, kako bi izbegli da bosim stopalima gaze po iznutricama.

Grci su poznati po svojim ravnim sandalama, ali su glumci u tragedijama nosili visoke platforme – koturne (kothorni). Koturne su izrađivane od drveta ili plute. Tvrdi se da je grčki tragičar Eshil bio prvi koji je svoje glumce podigao na platforme. Nisu svi glumci nosili platforme iste visine, i ona je ukazivala na društveni položaj lika koga igraju u predstavi.

      

Ovaj običaj su usvojili i Rimljani, ali su oni nosili obuću sa platformama i na ulici. Nose ih i žene i muškarci, kako bi izbegli da gaze po blatu i đubretu. Slična obuća se i danas nosi u Japanu (geta). Posebno visoke platforme su nosile prostitutke, kako bi bile zavodljivije i uočljivije.
Poznato je i da su mongolski narodi za jahanje nosili obuću sa potpeticama, jer je tako stopalo bilo bolje fiksirano u uzengijama.
U srednjem veku i žene i muškarci nose „patan“ (pattens) – neku vrstu drvenih papuča koje se nose preko obuće, kako bi je zaštitile od blata. Ova vrsta obuće će se u nekim krajevima zadržati u upotrebi sve do pred kraj XIX veka.
U XV veku su se u Turskoj pojavile „šopan“ (chopines), koje su ubrzo postale popularne i u Evropi. Njihova visina je je bila do 20 cm, a u nekim slučajevima je išla i do 75 cm. Žene koje su ih nosile su morale da se poštapaju pri hodu, ili da budu pridržavane od posluge koja ih je pratila. Šopan su se, kao i patan, nosile preko obuće, ali su ih nosile isključivo žene.
U Veneciji su one statusni simbol, koji govori o bogatstvu i društvenom položaju žene, i kao takve su izuzetno visoke. Turisti koji su u to vreme posećivali Veneciju su ih ismevali tvrdeći da su ih izmislili ljubomorni muževi, kako bi svojim ženema otežali „švrljanje“.
Ove tvrdnje možda i nisu tako daleko od istine. Slična obuća se nosila i u Kini, i naučnici spekulišu da li su ovakve cipele, kakve su nosile kineske konkubine i turske odaliske, tako visoke iz estetskih razloga ili da spreče (ili otežaju)bekstvo iz harema.
Šopan će se u Evropi nosite sve do kraja XVI veka.
Tokom XVI veka se pojavljuje i nova vrsta obuće, sa štiklom koja je deo đona. Ova obuća je bila namenjena, pre svega, za jahanje i potpetica je bila visoka 3-4 cm. Nosili su je i muškarci i žene. Štikla fiksirana za đon je dovela do toga da se izgubi razlika između leve i desne cipele. Ovo je bilo zbog toga što je obućarima bilo gotovo nemoguće  da postignu „ogledalsku sliku“ pri postavljanju potpetice.
Sredinom XVI veka štikle postaju tanje i elegantnije.
Formalno uvođenje visokih potpetica u modu se pripisuje
Katarini Mediči. Ona je 1533, u svojoj četrnaestoj godini, udata za Vojvodu od Orleana (kasnije kralja francuske, Anrija II). Bila je niska (ni 150 cm visoka), i ne mnogo lepa, pa je, kako bi zadivila francuze, naručila cipele sa potpeticama od 5 cm, što joj je dalo visinu i zavodljivo njihanje pri hodu. Njene potpetice su postigle veliki uspeh i uskoro su se cipele
sa potpeticama smatrale privilegijom. Poznato je da su visoke potpetice nosile i engleska kraljica Elizabeta I, kao i Marija Tjudor, poznatija kao Bloody Mary.

Do kraja XVI veka visoke potpetice prihvataju i muškarci, i često se za bogate ljude ili ljude od ugleda kaže da su „well-heeled“(sa dobrim štiklama).
Moda nošenja visokih potpetica se nastavila i u XVII  i XVIII veku. Poseban pečat ovoj modi daje Luj XIV, sa svojim crvenim potpeticama, ukrašenim minijaturnim scenama bitaka izvedenim u zlatu. Zvali su ih „Luj štikle“ i mogle su biti visoke do 12 cm. Lujevim dekretom samo plemstvo je smelo da nosi crvene potpetice.
            
Tokom rokokoa štikle su visoke i tanje nego u prethodnom periodu. Mnoge žene su utezale stopala, kako bi izgledala manja. Kao i korset, i cipele su imale zadatak de ih učine prefinjenijim, elegantnijim i poželjnijim.
Erotičnost visokih potpetica navela je puritance u Americi da ih zabrane, pod pretnjom da će ženi koja ih nosi biti suđeno kao veštici. Amerikanke će početi da nose obuću po evropskoj modi tek sredinom XIX veka.
Sa Francuskom revolucijom štikle nestaju iz upotrebe, kao simbol aristokratije. Čak su bile i zakonom zabranjene. No, i pored zabrane, Marija Antoaneta se na gubilište popela u cipelama sa štiklama od 5 cm.
I početak XIX veka je obeležen ravnim cipelama, nalik na baletanke.
Povratak ravnih cipela prestavlja i povratak različitoj formi leve i desne cipele.
Visoka potpetica se ponovo vraća u drugoj polovini XIX veka. Ideal je malo stopalo visoko izvijenog svoda, koji se doživljava kao simbol ženskih oblina. Ovakvo stopalo se smatra evropskim i aristokratskim, dok se stopalo niskog svoda smatra afro-američkim.
            
Štikle ponovo dostižu vrtoglave visine koje se kreću do 12 cm (ponekad  i 15 cm). U to vreme se za visoke štikle, kao i za korsete, tvrdilo da su zdrave, jer umanjuju bolove u leđima i čine hod manje napornim. Najveća zamerka koju su iznosili njihovi protivnici je to što su ih smatrali „seksualnim mamcem“.
Tokom XX veka se visoke i niske potpetice smenjuju u kraćim vremenskim razmacima: vek počinje sa nižim potpeticama, da bi tokom „ludih dvatesetih“ ponovo bile visoke, sa kaišićem preko risa. Velika ekonomska kriza ponovo vraća nešto niže i punije štikle.
Posle II svetskog rata Dior
sarađuje sa kreatorom obuće Vivijeom, koji 1954. predstavlja prve salonke sa „stiletto“ štiklom (ime su dobile po italijanskom kratkom nožu, uske štrice). Ovakve cipele su u to vreme bile često zabranjivane u javnim zgradama, jer oštećuju pod.
Od tada, pa do danas štikle menjaju svoju formu i visinu, ali ne izlaze iz mode, naročito u formalnim prilikama.

7 thoughts on “Volite li štikle? (kratka istorija…)

  1. „ja sam Ceda Cvorak, a prijatelji me zovu egipatski mesar“😀

    Divan tekst! Hvala na podsecanju – izvetre ovakve informacije ako se redovno ne obnavljaju!

  2. Pozdrav Marina😀.

    Volim stikle, iako sam dovoljno visoka i bez njih😆.

    Nosila sam obucu sa 10-12 cm stiklom, sve za rad lepote😀. Kad bih dosla kuci posle posla – nisam znala za sebe od bolova…🙄 Sigurna sam da cu „platiti danak“ zbog toga (mozda je naplata vec pocela :D), ali je vredelo svaku paru ili je tada tako izgledalo…😀.

    Nosim ih i sada ali vodim racuna da ne predju neku granicu udobnosti koja mi je sve vise bitna, a celokupan pristojan izgled (i utisak) se podrazumeva😀.

    • 😀 Imam sličan problem, naročito kad se „srećem“ sa nisko postavljenim lusterima😀. Ipak, za posao su mi zgodnije ravnije cipele…

  3. I da dodam, na zadnjoj slici

    – nozice (verovatno) neke slatke male,
    al’ se carape pocepale …😀 –

    Zato se jedne nose u rezervi (kod mene redovno stanje u torbi :D).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s