Ličnosti

Valentino Garavani

Odbrojavaju se poslednji dani do otvaranja virtuelnog muzeja Valentina Garavanija, i eto prave prilike da progovorimo nešto i o tom velikom kreatoru.

Valentino Garavani je rođen u Vogeri, nedaleko od Milana, 1932. godine.  Još od malena je pokazivao sklonost ka lepoj odeći i obući i prva iskustva u dizajniranju je stekao uz lokalne dizajnere.

1949. odlazi u Pariz, gde studira modu i lepe umetnosti. Još kao student dobija nagradu za modni dizajn od Međunarodnog sekretarijata za vunu (istu nagradu će kasnije dobiti i Iv Sen Loran i Karl Lagerfeld). Kraće vreme pomaže u kućama Jacques Fath i Balenciaga, a zatim se zapošljava kao pomoćnik u modnoj kući Jaen Desses, radeći sve: od aranžiranja izloga i crtanja skica, do dočekivanja klijenata na svakodnevnim privatnim revijama. Nakon pet godina rada, prelazi, na kratko, kod Guy Laroche-a.

      

       

1959. se vraća u Italiju i uz pomoć oca otvara svoju modnu kuću Rimu. U to vreme Rim još nije bio modni centar i Valentino se trudio da u ovu kuću prenese svu grandioznost pariskih modnih kuća. Za njegovu prvu reviju dolaze manekenke iz Pariza, a on će, posle te revije, zauvek biti poznat po svojim crvenim haljinama, u boji koja se i danas naziva „Valentino crvena“.

     

Valentinov internacionalni debi se odigrao 1962. godine u Palati Pitti, u Firenci, koja je tada bila centar italijanske mode. Njegova kolekcija je pozdravljena kao pravo otkrovenje i njegove modele počinju da nose najpoznatiji predstavnici svetskog džet-seta. Sredinom ’60-ih već se smatra nespornim maestrom italijanske visoke mode. 1967. dobija Neiman Marcus Fashion Award, koja se smatra modnim pandanom filmskog Oskara. Njegovi klijenti i lični prijatelji su: Žaklina Kenedi (kasnije Onazis), Elizabet Tejlor, Odri Hepbern, Farah Diba i mnogi drugi.

    

Krajem 1960-ih Valentino seli svoje revije iz Firence u Rim, gde 1968. doživljava, verovatno, svoj najveći uspeh kolekcijom belih modela, koja postaje poznata i po svom, prvi put primenjenom, „V“ znaku. Njegovi modeli pojavljuju se na naslovnim stranama najprestižnijih magazina. I pored toga što je svet preplavljen mini suknjama, on se radije opredeljuje za duge. „Ne verujem da i jedan muškarac na svetu želi da izlazi sa ženom obučenom kao dečak“ rekao je.

Početkom 1070-ih pokreće mušku i žensku ready-to-wear liniju i otvara prve butike u Rimu i Milanu.

Valentinov stil je prepoznatljiv po ženstvenosti i eleganciji. Osim, njemu omiljene, žarko crvene boje, često koristi neutralne (belu i crnu, pre svih). Upotreba detalja je dobro odmerena, tako da haljine, ma koliko bogato bile ukrašene i raskošne, nikad ne deluju napadno. Poseban naglasak je na kroju, kojim se trudi da naglasi žensku figuru. Valentino često koristi cveće kao simbol ženstvenosti i sa njom povezane romantinosti. Cveće se pojavljuje kao dezen na tkaninama, ali je često prisutno i kao stilizovana forma u kroju haljina ili na modnim detaljima.

      

     

Valentino je 2000. godine dobio Nagradu za životno delo, a 2006. je postao i nosilac francuske Legiju časti.

Penzionisao se 2008., nakon skoro pedeset godina rada, a njegovi modeli se i danas mogu videti na poznatim ličnostima, poput Džulije Roberts, Hale Beri, Gvinet Paltrou, Kejt Blančet i Klaudije Šifer.

Da pogledate kako će izgledati muzej pritisnite ovde. Muzej se otvara 5. decembra 2011, a nalazi se na http://valentino-garavani-archives.org.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s