Srpski srednjovekovni kostim

Srpska država se razvila na razmeđu Istoka i Zapada, tako da se uticaj različitih kultura ogleda i u kostimu. Najjači je uticaj Vizantije, zatim Zapadnoevropske mode, a od XV veka sa javlja turski uticaj. Zbog nejasnih i nepotpunih izvora o nošnji Srba u srednjem veku, nemamo sasvim jasnu sliku o svim odelima koja se tada nose.

Odeća, kao i nakit, jasno odvaja društvene slojeve, pa je možemo podeliti na: seljačku, građansku, plemićko-vladarsku nošnju i carski ornat. Ne postoje podaci o zabranjivanju luksuza, ali se u pojedinim dokumentima navode boje i ornamenti koji su bili propisani na dvoru.

Materijali koji se najviše koriste su vuna, lan i konoplja. U seljačkoj nošnji koriste se ovčje krzno i koža, a kod bogatih slojeva na ceni je hermelin. Krzno i koža su inače korišćeni i kao sredstvo plaćanja još u VI veku i taj se običaj dugo zadržao. Vlastela je nosila svilu, somot i  taft, koji su bili uvoženi iz Grčke, Italije i Flandrije preko Dubrovnika. Javljaju se i tkačke radionice u Srbiji – u okolini Dečana i u Prizrenu se proizvodi svila, a na dvoru kralja Dragurina se javlja zlatotkana tkanina. Karakteristika srpskog srednjovekovnog kostima je vez u boji, koji se pominje u putopisima iz tog vremena.

Ruganje Hristu, manastir staro Nagoričino (1317/18). U donjem delu slike prikazani su ljudi u seoskoj odeći.

Ruganje Hristu, manastir staro Nagoričino (1317/18). U donjem delu slike prikazani su ljudi u seoskoj odeći.

Muška seljačka nošnja je bila od grubih vunenih tkanina – sukna, konoplje i lana. Sastoji se od košulje i čakšira do kolena, u početku uskih, a kasnije širih. Košulja je ovalno sečena oko vrata i potpasana pojasom u struku. Preko toga se nose ogrtači od krzna domaćih životinja ili od ćebaste belo-mrke tkanine. U upotrebi su i kabanice i plaštovi plave ili zelene boje, kao i gunjevi, često ukrašeni srebrnim pucadima. Šuba je ogrtač od krzna sa rukavima. Na glavama nose šubare, šešire i razne plitke kape, a na nogama neku vrstu grubih opanaka.

Pastiri, Pećka patrijaršija (XIV vek)

Pastiri, Pećka patrijaršija (XIV vek)

Ženska seljačka nošnja se sastoji od košulje i haljine, izrađene od grubog platna i izvezene po rubovima svilenim koncem i raznobojnom vunom. Oko vrata se nosi puno nakita, a na rukama grivne od sitnog novca. Neudate žene nose puštenu kosu, a udate je povezuju maramom (ubradačom) tako da skrivaju i vrat.

Muško građansko odelo je pod istočnjačkim uticajem. Preko bele košulje bez okovratnika, koja se kopčala na grudima, nosio se kaftan – tamni haljetak, koji se takođe kopčao spreda sitnom dugmadi, ali ne do vrata, tako da gornji deo formira veliki, čvrst okovratnik. Široki pojas se spreda vezivao u krupan čvor. Preko svega je nošen dugačak, širok kaput sa rukavima prosečenim ispod pazuha, koji vise skoro do zemlje. Bogatiji građani oblače se slično vlasteli, u duge tunike sa ogrtačima. Na glavi se nose kape.

Rudarski zakonik despota Stefana. Na slici je prikazano dvadeset rudarskih čelnika Novog Brda, u odeći nalik na vlastelinsku.

Rudarski zakonik despota Stefana. Na slici je prikazano dvadeset rudarskih čelnika Novog Brda, u odeći nalik na vlastelinsku.

O ženskoj građanskoj nošnji nema mnogo podataka. Sastojala se od bogato nabrane haljine dugih rukava, stegnute u struku, sa bordurom oko vrata i po rubu. Nekada se preko nje nosila druga haljina, sa dubljim izrezom oko vrata i bez rukava ili sa visećim rukavima. Glava je bila pokrivena dugim velom.

Večera u domu Lazarevom - Bođani (XV - XVI vek)

Večera u domu Lazarevom – Bođani (XV – XVI vek)

Muški plemićki kostim je u početku bio vrlo sličan vizantijskom, a kasnije trpi promene. Odelo dugo do zemlje, kakvo se može videti na ktitorskim portretima počev od XIV veka, sa kosim preklopom preko grudi, bogato ornamentima i pervazima, bez sumnje je istočnjačkog karaktera. Bogati ukrasi od zlata i dragog kamenja se nalaze oko vrata, na zarukavljima, mišicama i grudima. Sredinom XIV veka duga tunika uskih rukava je ravno krojena, bez nabora, a pojas pada na kukove po zapadnoj modi. Kaftan se kopča napred celom dužinom. Početkom XV veka odelo se skraćuje do članaka, znatno je šire i optočeno krznom, sa rukavima u dužini peševa. Na nogama se nose cipele ili čizme.

Župan Stefan sa bratom i ocem, Dobrun (XIV vek). Donji deo tunike je prorezan napred i sa strane kako bi se olakšalo jahanje.

Župan Stefan sa bratom i ocem, Dobrun (XIV vek). Donji deo tunike je prorezan napred i sa strane kako bi se olakšalo jahanje.

Ženski plemićki kostim se sastoji od duge, zatvorene tunike sa malim prorezom ispod vrata, zakopčanim sitnom dugmadi. Rukavi su bili uzani i završavali su se preko nadlanice u špic. Odelo je bilo od dezenirane tkanine, ukrašeno pervazima. Ogrtač je bio bez rukava ili sa prosečenim visećim rukavima. Velike minđuše su zbog težine postavljane iza ušiju. U drugoj polovini XIV veka se može videti i jedna slobodnija varijanta: puštena kosa, otkriven vrat i dve haljine – donja, sa uskim dugim rukavima, i gornja, sa prorezanim rukavima, u struku presečena širokim pojasom, odakle pada u bogatim naborima.

Ktitori, manastir Psača (XIV vek)

Svakodnevno odelo vladara je bilo isto kao plemićko, ali se izdvajalo Carskim insignijama. To su delovi odela ili predmeti kojima se davao poseban značaj jer se smatralo da su božanskog porekla. Insignije su: kruna, odelo (plašt, pojas, čizme), oružje (koplje, mač, buzdovan), žezlo ili skiptar, akakija, presto, zastava… Akakija se u balkanskim zemljama pojavljuje u vidu maramice ili svilene vrećice okačene o pojas, ali kod Srba je samo u obliku svitka (povelje) i vladar je nosio u desoj ruci.

Car Dusan i carica Jelena, Manastir Lesnovo, XIV vek

Car Dusan i carica Jelena, Manastir Lesnovo, XIV vek

Vladarski ornat se sastoji od crvene ili tamnomodre (skoro crne) uske tunike (divitision ili bagrenica), duge do zemlje, uskih rukava, sa širokim zlatnim okovratnikom koji dopire do ramena (kotomadon ili manijak), prednjom i zadnjom širokom trakom do ispod kolena (lor ili loros), ukrasima na mišicama (peribrahonije) i na zarukavlju (epimanike). Od kraja XIV veka tunika dobija široke rukave i naziva se sakos. Zadnji kraj lora se prebacuje spreda preko leve ruke. Izuzetno car Dušan ima dva ukrštena lora (dijadima) na grudima, što je i odlika kostima arhanđela. Kruna je otvorena u gornjem delu (po zapadnoj modi) ili poluloptasta, sa crvenom štofanom podlogom. Na vrhu krune je krst, na čeonom delu orfanos, a sa strane oboci (prependulije). Od kraja XIV veka nestaje crvena kapa . Skiptar je u obliku krsta. Obuća je crvena, bogato izvezena.

Kralj Milutin, kralj Dragutin i kraljica Katalina, crkva Sv.Ahilija, Arilje (XIII vek)

Kralj Milutin, kralj Dragutin i kraljica Katalina, crkva Sv.Ahilija, Arilje (XIII vek)

 Ornat kraljice je crvena haljina sa dugim rukavima – granaca. Rukavi su u gornjem delu uski, ali se naglo šire pri dnu, tako da otkrivaju uzane rukave donjeg odela. Deo rukava koji je visio je obično bio «ojačan» kamenom da bi bolje padao. I žensku svečanu odeću upotpunjuje ogrtač. Visoka, gore otvorena kapa-kruna se širi naviše i sa nje pada veo od tanke prugaste tkanine. Velike minđuše  su gotovo obavezan detalj (zanimljivo je da se, zbog svoje veličine, nisu kačile na uši, već na tračicu koja se postavljala prekeo glave).

Gračanica, Kraljica Simonida Simonida (1294?-1340?), ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa (r. 1282-1328), četvrta žena kralja Stefana Uroša II Milutina (r. 1283-1321) (slika preuzeta sa http://hdl.handle.net/1811/39355

Gračanica, kraljica Simonida (1294?-1340?), ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa (r. 1282-1328), četvrta žena kralja Stefana Uroša II Milutina (r. 1283-1321) (slika preuzeta sa http://hdl.handle.net/1811/39355)

 Nakit:

Prsten kralja Stefana Prvovenčanog, riznica studenice, prva polovina XIII veka.

Prsten kralja Stefana Prvovenčanog, riznica manastira Studenica, prva polovina XIII veka.

    

    

     

Više slika na http://pinterest.com/marinasct/srpski-srednjovekovni-kostim/.

24 thoughts on “Srpski srednjovekovni kostim

  1. Блог је, заиста, прелеп! У овом чланку ми се посебно допадају средњевековне наруквице!
    Свака част!

  2. Jedva čekam da napišete tekst na ovu temu, to mi je veoma bitno za drudu godinu kostimografije.

  3. Interesuje me da li negde postoje neke slike ili skice odece koju su nosili pripadnici srpske vlastele (i zene i muskarci), posto ove gore prikazuju kakvu odecu su nosili srpski vladari i njihove supruge? Bilo bi lepo kada bi i to postavili na sajt, a ako ne onda bi jedan opis njihove garderobe bio i vise nego dobrodosao.

    Svaka cast za blog, odlican je!

    • Malo je slikovnih podatakao odeće tog perioda, uopšte. Najviše podataka ima o odeći vladara i visoke vlastele na ktitorskim kompozicijama u manastirima i crkvama (odeća vlastele i vladara se nije bitno razlikovala, jedino su vladari u zvaničnim prilikama nosili tzv. insignije, odnosno vladarska obeležja, poput krune, žezla, akakije…). Sačuvan je i ogrtač kneza Lazara (čuva se u muzeju SPC). Odeća vlastele je do XI veka nalik odeći koja se nosila u Vizantiji i, od XI veka, u Zapadnoj Evropi. Od XV veka poprima otomanske uticaje.
      Stariji postovi o istoriji kostima nisu propraćeni tekstom, jer sam se trudila da svojim učenicima omogućim da vide što više slika (tekstove dobijaju na času :)). U planu je dopunjavanje ovih postova tekstom, pa bacite pogled povremeno :)
      Hvala na komentaru!

  4. Najverodostojnije slike odece srednjovekovne vlastele su same ktitorke freske koje se nalaze u vlasteoskim zaduzbinama. Postoje dve knjige koje Va mogu preporuciti gde mozete naci crteze garderobe. Jovan Kovacevic ,Srednjovekovna nosnja balkanskih slovena, to je doktorska disertacija izdanje SANU 1953 a druga je Ivan Djordjevic, Zidno slikarstvo srpske vlastele u doba Nemanjica.

    • Slažem se sa vama u potpunosti. Nažalost, teško je doći do dobrih digitalnih fotografija, mada se i to u poslednje vreme menja. Ova galerija će, svakako biti dopunjena (kao i ostale). Hvala na preporučenim knjigama!

  5. Da li mozete nesto vise reci o akakiji konkretno, sta je predstavljala, koja je bila njena funkcija? Jedino sam kod Vas naisla na barem neko objasnjenje.. Hvala unapred :)

    • Citiraću jedan od svojih izvora: „Akakija se u srpskim izvorima prvi put javlja na pečatu kralja Srefana Uroša I s povelje manastiru sv Petra i Pavla na Limu. U obliku svitka i crvene boje, ona je predstavljena i na portretu kralja Dragutina iz Đurđevih stupova. Na carskim portretima Nemanjića akakija se slika kao beli svitak vezan crvenim koncem. U vizantijskoj umetnosti ova insignija prikazuje se kao svilena vrećica sa zemaljskim prahom, kao maramica ili kao svitak. Vrećica sa zemljom simboliše da je car smrtan i ponizan („prah si, i u prah ćeš se pretvoriti“) te ga visoko dostojanstvo ne sme učiniti taštim i oholim. Maramica (mappa) potiče od bele tkanine kojom su konzuli označavali početak igara u areni. U vizantijskoj ikonografiji označavala je nestalnost vlasti koja prelazi sa jednog čoveka na drugog, tako da je u osnovi nosila poruku sličnu poruci akakije sa zemljom. Svitak, koji se najčešće prikazuje u srpskoj vladarskoj umetnosti, poručuje da vladar treba da čuva božanske zakone“ (Smilja Marjanović – Dušanić „Vladarske insignije i državna simbolika u Srbiji od XIII do XV veka“)

    • U prethodnim komentarima možete naći spisak literature. Osnova za tekst je iz knjige Pavla Vasića, „Odelo i oružje“. Kako je nastao kao priprema za predavanje, u njemu ima i elemenata tekstova koje sam nekada pročitala ili čula (novinski i drugi članci, TV emisije…), ali nisam evidentirala izvor (nažalost :) )

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s